Nova studija menja sve što smo mislili da znamo o starosti univerzuma | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nova studija menja sve što smo mislili da znamo o starosti univerzuma

Autor Ilija Baošić

Da li je univerzum zaista star 13,8 milijardi godina? Trenutni matematički model tako tvrdi, ali nova studija dovodi u pitanje njegovu tačnost.

 Proračuni univerzum Izvor: Shutterstock

Da li način na koji naučnici shvataju univerzum može da se poljulja? Ako je suditi po najnovijoj studiji koja je objavljena u Nature Astronomy časopisu, odgovor je možda potvrdan, jer najnovije opservacije ukazuju da starost našeg univerzuma nije 13,8 milijardi godina kao što se prethodno verovalo.

Trenutne procene starosti univerzuma zasnivaju se na "standardnom modelu Velikog praska", koji opisuje ravan univerzum kojim dominira ne samo tamna energija, već i tamna materija, a prema kojem se univerzum širi nepoznatom stopom ubrzanja.

Iako su astronomi koristili standardni model za mnoge stvari, uključujući procenu starosti univerzuma, ovaj matematički model nedavno je počeo da prikazuje neke nepodudarnosti sa merenjima koja su naučnici vršili za kretanje različitih parova galaksija. Kako tvrdi nova studija, ova merenja i standardni model se jednostavno ne poklapaju.

Zbog takvih rezultata, neki naučnici su počeli da sumnjaju u tačnost standardnog modela.

Ovo, naravno, nije prvi put da su opservacije dovele u pitanje ono što znamo. Naprotiv, istorija nauke se zasniva na opovrgavanju onoga što se nekada verovalo da je istina i stvarnost.

Šta pokazuje nova studija

 Studija starost univerzuma Izvor: Shutterstock

Kako bi otkrili koliko je standardni model mogao da bude netačan u proceni starosti univerzuma, Guo Či i nekoliko drugih astronoma su zajedno proučavali parove satelita u različitim galaktičkim grupama. U pitanju su mali skupovi, koji su istraživačima dozvoljavali da vide kako se te galaksije kreću, ali i kako se univerzum širi.

Zapravo, Či i njegov tim su otišli korak dalje i fokusirali se na najmasivnije galaksije u svakoj grupi, a zatim merili kako se satelitske galaksije kreću oko njih. Iznenađujuće, astronomi su utvrdili da se mali deo satelita kreće u suprotnom smeru u odnosu na veće galaksije, ali i da je njihov broj veći nego što se pretpostavljalo u simulacijama.

 Svemir, galaksija Izvor: Pixabay

Da su sateliti upravo "upali" u orbiti oko veće galaksije, ovo bi imalo smisla. Međutim, za galaksije koje su grupisane mnogo duže, to otvara mnoga pitanja o trenutnoj postavci standardnog modela, pošto bi broj satelita koji se kreću u suprotnom smeru trebao da bude manji.

Na osnovu ovih otkrića, Či i njegov tim kažu da rezultati sugerišu da bi univerzum mogao da bude mlađi nego što se prethodno verovalo, ali još uvek nema dovoljno podataka kako bi se procenilo tačno koliko mlađi.

Možda će Džejms Veb i drugi svemirski sateliti moći da obezbede neophodne opservacije, ali, za sada, studija nam ostavlja samo intrigantnu misao o tačnosti trenutnog modela univerzuma.

BONUS VIDEO:

Pogledajte

00:56
KINEZI UZGAJAJU POVRĆE U SVEMIRU I ZALIVAJU GA U SUPROTNOM SMERU?! Neobičan "NAOPAKI" vrt u svemirskoj letelelici Šednžu - 17!
Izvor: Kurir teleivizija
Izvor: Kurir teleivizija

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Najnovije

Uređaji

Testovi

…

Komentari 12

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Hoking

Čemu služe njihove teorije? Prošlost, ni budućnost ne možemo da promenimo. Samo se menja sadašnjost u korist tih naučnika jer će bolje da žive od njihovih teorija. Prazna priča.

Aleksandar Aki Aca

Menjaće se te teorije bar 100 puta u narednih 10 hiljada godina i smejaće nam se neki naši potomci,čitajući papire Čao Kungova sa iq 160+ i doktorskim zvanjima

Dok Holidej

@Aleksandar Aki Aca Niko se neće smejati, kao što se niko ne smeje naučnicima od pre nekoliko vekova ili antičkim filozofima. Naučni metod je veoma jednostavan: Sve što se tvrdi bazira se na postulatima, nad kojima je izgrađena logička konstrukcija. Sve zajedno može biti provereno od strane bilo koga. Razlog zašto se naučne teorije menjaju s vremenom je što sa napretkom tehnoloogije možemo sve preciznije i preciznije da merimo Univerzum oko sebe. U tim merenjima se pojave detalji koji otkriju neslaganja u postojećoj teoriji. Tada se rađa nova teorija koja se bolje uklapa u nove podatke. Njutnova mehanika je idan danas sasvim adekvatna u svakodnevnim poslovima koje obavljamo. Ako ne veruješ i ako ti je smešna, ti probaj da provezeš svoj auto kroz zid, da vidiš da li je tačna. Naravno, kada se barata sa brzinama bliskim brzini svetlosti ili stelarnim masama, onda se mora koristiti Ajnštajnova teorija.