Zamena mesa, mlečnih proizvoda i jaja alternativama na biljnoj bazi mogla bi da bude od velike koristi za životnu sredinu i zdravlje stoji u zaključku najnovije naučne studije o uticaju hrane na životnu sredinu.
Jesti voće i povrće bolje je za planetu nego jesti meso i sir, a nova naučna studija, objavljena početkom avgusta, takođe je pokazala da crveno meso ima i vrlo snažan uticaj na životnu sredinu.
Naučnici su analizirali oko 57.000 proizvoda koji se prodaju u supermarketima u Britaniji i Irskoj, u velikoj studiji koju je objavio naučni časopis PNAS.
Možda će vas zanimati
Istraživači, koji se nadaju da bi njihova studija mogla da omogući potrošačima održiviju kupovinu bez žrtvovanja zdravlja, takođe su uporedili rezultate sa nutritivnim svojstvima te hrane.
Riba, sir i meso, pogotovo crveno meso, imaju veliki uticaj na životnu sredinu.
"Zamena mesa, mlečnih proizvoda i jaja alternativama na biljnoj bazi mogla bi da bude od velike koristi za životnu sredinu i zdravlje", navodi se u studiji. Ali, mogu da pomognu i "manji" prelazi. Na primer, goveđe lazanje, sa visokim uticajem na životnu sredinu, mogu da se zamene pilećim ili svinjskim lazanjama ili vegetarijanskim.
Mnoge studije pokazale su već ranije da se crveno meso, iako izvor nekih esencijalnih nutrijenata, može povezati i s nekim bolestima, na primer srca i kardiovaskularnog sistema i rakom debelog creva. Naučnici su otkrili da su koncentrati sokova, gazirana pića i drugi voćni sokovi među proizvodima koji najmanje utiču na životnu sredinu, jer se uglavnom sastoje od vode, ali njihov nutritivni kvaliteta je slab.
Hleb, ali i određene žitarice i pripremljena jela ili poslastice imaju relativno nizak ili srednji uticaj na životnu sredinu. Istraživači veruju da generalno, što je hrana održivija, to je bolja sa prehrambenog gledišta.
Studija potvrđuje ono što su druga, pređašnja istraživanja već ustanovila analizom pojedinačnih sastojaka, poput voća ili crvenog mesa. Novost u najnovijem izveštaju jeste to što se analiza odnosi na proizvode sastavljene od više sastojaka, poput umaka, gotovih jela i slično. Taj zadatak je bio komplikovan, zbog činjenice da se količina svakog sastojka smatra poslovnom tajnom, pa se ne otkrivaju stvarni detalji - samo oko tri posto od više od 57.000 proizvoda prodatih u osam trgovina hranom imalo je potpuno naveden sistem.
Naučnici su zato razvili algoritam zasnovan na nekolicini poznatih informacija za procenu proizvoda koje su istraživali - u Britaniji i Irskoj sastojci su posebno navedeni prema korišćenoj količini.
Za procenu uticaja na životnu sredinu uzeta su u obzir četiri faktora - efekat staklene bašte, korišćenje ograničenih resursa vode, korišćenje zemljišta i eutrofikacija, odnosno obogaćivanje vodenih puteva mineralima i hranljivim materijama, uglavnom iz đubriva (ova pojava je poznata i kao cvetanje vode).
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
