Novo otkriće moglo bi da bude veoma efektivno kod pacijenata sa post-traumatskim stresnim poremećajem.

Povezivanje zvuka i šokova

Istraživači su sprovodili testove tako što su ih simultano šokirali blagom strujom i istovremeno pravili specifičan zvuk – kliktanje. Miševi su povezali zvuk sa elektro-šokovima i razvili osećaj straha kada bi čuli poznati zvuk.

Nakon toga, istraživači bi izazvali amneziju koja su se sprovodila ubrizgavanjem beta blokatora, propranolola, kako bi videli da li su miševi izgubili sećanje na elektroškove i kliktanje. Međutim ništa se nije desilo i miševi su i dalje povezivali asocijaciju zvuka klktanja sa nelagodom elektro-šokova.

Vidi opis

BRISANJE RUŽNIH SEĆANJA: Naučnici na pragu otkrića putem kojeg ćemo pamtiti samo lepe uspomene

White lines and dots forming a white brain object on blue background. Horizontal composition with copy space. Innovation concept.

Čip koji funkcioniše kao ljudski mozak!

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: Promo/Direct NeuroBr. slika: 3 1 / 3

Izvor: Printscreen/YouTubeBr. slika: 3 2 / 3

Izvor: IBM.Br. slika: 3 3 / 3

AD

Prethodna istraživanja na ovu temu su uključivala indukovanje amnezije kod miševa propranololom koja su bila uspešna, ali ovoga puta to nije davalo rezultata, istraživači Kembridža su krenuli u dublju analizu. Tokom analize i istraživanja utvrđeno je prisustvo specifičnog proteina u neuronima na koji bilo je potrebno uticati da bi sećanja bila uklonjena.

“Shank” protein

Oni su ukazali na prisustvo određenog proteina koji su nazvali “shank” protein, i koji se ponaša kao veza za receptore koja određuje jačinu konekcija između neurona. Na ovaj način se određuje uspešnost modifikacije sećanja kod životinja tretiranim propranololom. Ukoliko se protein degradira, sećanja se mogu modifikovati, ali ukoliko je protein prisutan, propranolol nije efikasan i ne pravi amneziju kod životinja.

Istraživači su u ovom trenutku znali zbog čega propranolol ne radi svaki put, ali nisu znali zašto ih shank protein zaustavlja ili zbog čega se uopšte tu nalazi.

Bitna stvar je da se sa daljim istraživanjima ova otkrića mogu primeniti na ljude. Istraživači naglašavaju da ova otkrića nisu naučna fantastika, i da ona olovka iz filma Ljudi u Crnom nije nešto što možemo očekivati u skorijoj budućnosti. Sa druge strane, otkriće ovog biomarkera može da bude ključno za lečenje bolesti kao što je PTSD (post-traumatski stresni poremećaj) ili pomaganje ljudi da zaborave podsvesne traume.

Razumevanje biohemije mozga

Otkriveni shank protein se može koristiti kao biomarker za određivanje sećanja. Još uvek ne znamo da li je on direktno povezan sa gubljenjem sećanja, ili je proizvod neke dublje reakcije, ali nam otvara put da razumemo biohemiju našeg mozga, što je veliki korak napred.

Ovo je jako bitno jer mi ne znamo kako organska memorija funkcioniše, pa bolesti kao što su Alchajmer i demencija ne mogu da se leče zbog kompleksnosti ljudskog mozga i izazova interpretacije njegovog funkcionisanja.

Otkriće biomarkera koji se može povezati sa određenim sećanjem, čak i u mozgu miša, je ogroman korak napred koji će nam pomoći da bolje razumemo čak i osnovne funkcije i aktivnosti mozga. Ovo otkriće bi moglo da dovede do tretmana koji bi efikasno mogli da leče emocionalne traume i pomažu ljudima da se bore sa lošim sećanjima.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.