Nakon godinu dana rada od kuće i bezbroj virtuelnih konferencija naš mozak je pod ozbiljnim stresom

Pitanje koje su postavili istraživači Stanford univerziteta je:

Da bi otkrili odgovor na ovo pitanje, sprovedena je ozbiljna analiza koja objašnjava četiri različita slučaja "zamora mozga".

Bori se ili beži, urođeni instinkt

Ovaj urođeni instinkt ima svaki čovek i on nam je u davna vremena pomagao da izvučemo živu glavu iz opasnih situacija. Ovaj instinkt koji pokreće fiziološke i mentalne promene kod čoveka, primećen je kod učesnika Zoom sastanaka, često i od samog jutra. Problem je mreža lica koji gledaju u vas tokom sastanka, koje mozak nesvesno percipira kao konfrontaciju u malom prostoru. Sličan primer je lift. U uskom prostoru većina saputnika gleda u pod i izbegava direktne poglede i konfrontaciju. U Zoom konferencijama imate utisak da svi učesnici gledaju u vas, dok oni gledaju u kameru, što kod vas može pokrenuti pomenuti instinkt.

Ako napomenemo da Bori se ili beži instinkt pokreće adrenalinske žlezde i reakcije kao što su proširene zenice, ubrzan rad srca, znojavi dlanovi, ubledelost ili rumenilo lica i nekontrolisano trešenje, jasno je da ne želite da vam se ovako nešto desi tokom Zoom konferencije, čak ni u blažoj meri.

Neverbalni internet gestovi

Jedan bitan deo ljudske komunikacije su neverbalni gestovi, koje mi često koristimo nesvesno. Socijalizacija u virtuelnom prostoru i virtuelni neverbalni znaci komunikacije nisu nam prirodni, pa nam je ponekad teško da ih razaznamo. Pored toga, taj osećaj daljine kada gledate nekoga u virtuelnom prostoru kod nas izaziva nesvesne reakcije poput glasnijeg govora i izraženije gestikulacije nego što bismo to radili uživo.

Ogledalo i samo-evaluacija

Zamislite da gde god da idete, stalno imate asistenta koji vas prati i imitira sve što vi radite. Kako biste se osećali? Zoom upravo to i radi. Jedna od kućica u koju gledate kada ste na konferenciji ste vi. To je nesvesno, kao i reakcija da se pogledate kada prođete pored izloga. Na ovo ne treba gledati kao na nascisoidnost, i nešto neuobičajeno, svi to radimo.

Loša strana stalnog gledanja sebe i procenivanja izgleda, gestova i postupaka može da izazove stres, a prema rečima naučnika, ovo je izraženije kod žena nego kod muškaraca. Profesor Džeremi Bailenson sa Stanford univerziteta je pomenuo zaključke odvojenog istraživanja koji navode da dugi periodi samo-evaluacije kod žena mogu da izazovu depresiju.

Zaključani u kutiji

Zoom opterećenje stvara pritisak i osećaj skučenosti koji ljudima nije prirodan i koji im ne prija. Ova ograničenja često imaju za posledicu ograničene mentalne sposobnosti. Stalno sedenje u mestu tako da ne izađemo iz kadra utiče na to da mozak percipira prostor drugačije nego kada se krećemo i pomeramo.

Znate izraz "razmišljati drugačije", on u originalu glasi "Think outside the box", odnosno "Razmišljaj van kutije". E pa zum sastanci upravo prave kutiju oko nas, ograničavajući nam mentalne sposobnosti. Dobro je poznato da ljudi koji se šetaju, čak i unutra, češće dobijaju kreativne ideje, od onih koji sede. Zbog toga nas, navodi ApaOpen.org, ovakve konferencije bukvalno onemogućavaju da razmišljamo drugačije/van kutije.

I šta sad?

Pandemija je tu, i neće otići skoro, kao ni Zoom konferencije. Šta možemo da uradimo kako bi naš mozak bio manje pod stresom? Profesor Bailenson kaže da je najbolje da u video konferencijama isključimo kvadratić sa našom kamerom, kako bismo skinuli deo opterećenja sa pleća. Korišćenje eksterne web kamere ili telefonskih razgovora umesto video poziva može takođe pomoći, bar da možete da razmišljate van Zoom kutije

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.