Brašnasti crvi koji jedu plastiku mogli bi biti odgovor na pojedine ekološke probleme u Srbiji.

"Mi smo ove insekte koristili za neka druga istraživanja, dok nismo pronašli u literaturi da oni imaju sposobnost biološke razgradnje plastike. Došli smo na ideju da pravimo populacije, odnosno da uzgajamo insekte koje će se već adaptirati i razvijati se na plastičnom materijalu. I to smo uspeli - ovo su populacije koje su stare oko šest godina i adaptirane su isključivo na ishranu plastikom. Dodajemo im i mekinje, jer sadrže azot koji im je važan", objašnjava Ilijin za N1.

Na "farmi crva" sada imaju pogone i bave se njihovom kasnijom preradom, dodala je.

U jednoj kutiji nalaze se crvi koji se hrane providnom folijom za domaćinstvo. "Oni ovu plastiku, zahvaljujući mikroorganizmima u svom digestivnom traktu, razgrade u ugljen-dioksid i vodu, koji koriste za izgradnju sopstvene biomase, znači svojih proteina, šećera, masti. Ovaj tip plastike ima i mnogo aditiva u sebi, što predstavlja opasnost po životnu sredinu. Oni su u stanju i to da razgrade. Analizama larvi nakon ishrane plastikom nismo utvrdili prisustvo ovog tipa plastike ni u jednom delu njihovog tela".

Izvor: N1

Drugu grupu, nastavila je, gaje na stiroporu.

"Pojedu stiropor, razgrade ga u ugljen-dioksid i vodu. Za ova dva tipa plastike opredelili smo se jer to su takozvane single-use plastike, koja se sve više koriste i u građevini, stiroporu, za pakovanje različitih uređaja, takođe i za pakovanje hrane. I upotreba ove plastike je u ekspanziji poslednjih deset godina, posebno od korone", navela je.

Dr Ilijin napominje da iako u svetu postoji tendecnija da se zabrani plastika ovog tipa, ostaje mnogo otpada kog će planeta morati da se reši, a ovi crvi bi možda mogli biti jedno od rešenja.

Izvor: N1

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.