Predstavljana inovacija iz Srbije - Praistorijski metahuman čoveka koji je živeo pre 10.000 godina!
Prvi put u istoriji, posetioci Paviljona Srbije na Expo 2020 Dubai, imali su priliku da vide projekat srpskih naučnika i inovatora - verno prikazano digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira, koje je animirano i “oživljeno” uz pomoć Metahuman tehnologije, razvijene u Srbiji.
Posetioci su na izložbi, ali i uživo onlajn imali jedinstvenu priliku da budu među prvim ljudima u svetu koji su uspostavili interakciju sa našim pretkom, a koji je zaista živeo pre 10.000 godina na obalama Dunava, u Srbiji.
Tim je razvio u potpunosti pristup korišćenju podataka koji se mogu dobiti analizom drevnih ljudskih skeletnih ostataka, a podatke su iskoristili da bi kreirali digitalni biokinetički model lica, koji predstavljaju drevne ljude baš onakvim kako su nekada izgledali.
Naučnica Sofija Stefanović, inače kreativna ambasadorka nacionalne platforme Srbija stvara uz čiju podršku je i realizovan projekat, objašnjava ovo izuzetno dostignuće:
"Koristimo novu tehnologiju pod nazivom Digitalni drevni ljudi, koja kombinuje niz različitih metoda za izradu naučno zasnovane osteobiografije drevnih ljudi. Metode obuhvataju najsavremenije protokole za proučavanje kostiju, a te podatke koristili smo da podržimo fizičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje. Zatim ide transport rekonstruisanog lica do digitalnog biokinetičkog modela koji simulira njegovu gestikulaciju lica".
Ko je bio čovek iz Lepenskog vira
Prvi projekat Digitalni drevni ljudi je lice mezolitskog čoveka čiji su ostaci otkriveni na lokalitetu Lepenski Vir u istočnoj Srbiji, na obalama reke Dunav pre oko 10.000 godina.
Lobanja ovog čoveka, čuva se u Laboratoriji za bioarheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a antropološke analize ovog skeleta pokazale su da je ova osoba živela oko 55 godina, da je bila visoka 178 cm i teška oko 70 kilograma i da se hranila prvenstveno ribom.
Istraživač Lepenskog Vira, profesor Dragoslav Srejović, po načinu na koji je individua sahranjena (u sedećem položaju) smatrao je da se možda radi o šamanu, tj. o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici.
Za forenzičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje bio je zadužen Oskar Nilson, stručnjak iz Švedske. Jugoslav Pendić, sa Instituta Biosens u Novom Sadu bio je zadužen za 3D skeniranje lobanje i izradu štampane verzije lobanje na kojoj je vršena rekonstrukcija, kao i za izradu 3D modela rekonstruisanog lica, dok je Milica Tomić iz Beograda bila je zadužena za pokretanje biokinetičkog modela u Unreal Engine-u.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.