Na pitanje da li je potrebno uvesti novu poresko-pravnu kategoriju koja bi se odnosila na njih, čak 97 frilensera je odgovorilo sa da.
Uglavnom ne regulišu svoje poslovanje
Na pitanja o tome da li su na neki način regulisali svoje poslovanje u nekoj od zakonski postojećih kategorija preduzetnika, 83 odsto frilensera je odgovorilo da svoju delatnost nije regulisalo ni na koji način, odnosno rade isključivo kao fizička lica, dok je 15 odsto registrovano kao preduzetnici, a manje od dva odsto frilensera je zaposleno u nekoj domaćoj firmi, te im frilensing donosi dodatnu zaradu.
Na pitanje “Da li smatrate da je potrebno uvesti novu pravno-poresku kategoriju koja bi se odnosila isključivo na radnike na internetu“, 97 odsto je odgovorilo sa DA.
Nastavak bavljenja frilensingom u Srbiji 90 odsto radnika na internetu vezuje za rešavanje njihovog zakonskog statusa i budućeg poreskog opterećenja, navodi se u Udruženju.
Udruženje ističe i to da se sa strepnjom očekuje 1. januar 2022, jer poreska računica kojom neoporezivi prihod iznosi samo 18.300 dinara na mesečnom nivou, nepriznavanje normiranih troškova, a uz poresku stopu od čak 55,8 odsto za poreze i doprinose, za ogromnu većinu frilensera znači kraj bavljenja svojim poslom.
Ukoliko se frilenser registruje kao preduzetnik, pod uslovom da poslodavac nastavi saradnju sa njim kao preduzetnikom, ostaju visoki rizici za održivost poslovanja. Za mnoge delatnosti poreski nameti su veoma visoki, sledi velika nesigurnost od prolaska testa samostalnosti, kao i uvek prisutna nepredvidivost ostvarivanja stalnih prihoda.
Primera radi, frilenseri koji se bave predavanjem stranih jezika, a žive u Beogradu, samo za troškove paušala morali bi mesečno da izdvajaju oko 50.000 dinara, što bi za onog koji zarađuje prosečnih 700 evra značilo da mora da državi daje dve trećine svog prihoda.
/Tanjug/
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.