Siromašni Ukrajinac stvorio je WhatsApp i prodao ga Facebook-u za 19 milijardi dolara. Ovo je priča o Janu Kumu, čoveku iza aplikacije koju koristi ceo svet.

Odrastanje u siromaštvu

Jan Kum je rođen 1976. godine u Kijevu, u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Njegov otac bavio se građevinarstvom, dok je majka ostajala kod kuće. Za Kuma je odrastanje pod komunističkim režimom ostavilo negativne posledice, ali i duboko uticalo na njegovu kasniju opsesiju zaštitom privatnosti.

"Odrastao sam u društvu u kojem se sve prisluškivalo, snimalo, cinkarilo. Niko ne bi smeo da ima pravo da prisluškuje, jer to vodi u totalitarizam - u državu iz koje sam kao dete pobegao", objasnio je Kum za Wired.

Nakon pada komunizma, Kumova majka je odlučila da se porodica preseli u Ameriku i započnu novi život. Međutim, selidba u Mauntin Vju u Kaliforniji nije donela brzo olakšanje. Otac je trebalo da im se pridruži, ali se to nikada nije desilo. Dodatni udarac bio je to što je Kumova majka ubrzo po dolasku dobila dijagnozu raka. Preživljavali su zahvaljujući socijalnoj pomoći, bonovima za hranu i subvencionisanom stanu. Kako bi pomogao majci, Kum je kao tinejdžer morao da se zaposli kao čistač u lokalnoj prodavnici.

Prvi koraci u programiranju

Uprkos svemu, Kum je bio samouk i nije bežao od rada. Već dve godine po dolasku u SAD naučio je da programira, a praktično znanje iz sajber bezbednosti stekao kada se priključio elitnoj hakerskoj grupi w00w00.

"Bilo mi je baš zabavno u tim ranim danima dok sam učio o mrežama, bezbednosti, skalabilnosti i drugim štreberskim stvarima", rekao je Kum u jednom intervjuu za Reuters.

Poput Marka Cukerberga, Džeka Dorsija i Larija Elisona, Kum je upisao fakultet - ali nikada nije diplomirao. Studirao je na Državnom univerzitetu San Hoze, ali je odustao nakon godinu dana zbog posla u kompaniji Yahoo.

Upoznavanje Brajana Ektona

Kao brucoš, Kum je radio u sektoru bezbednosti u firmi Ernst & Young. Tokom jednog projekta u Yahoo-u upoznao je Brajana Ektona, svog budućeg poslovnog partnera. Odmah su se zbližili. Nekoliko meseci kasnije, Kum je konkurisao za posao u Yahoo-u i ostao tamo skoro čitavu deceniju.

Nezadovoljni poslom, njih dvojica su dali otkaz 2007. godine i otputovali u Južnu Ameriku na jednogodišnju avanturu. U tom periodu su konkurisali i za posao u Facebook-u, ali su odbijeni. Ispostaviće se da će upravo Facebook nekoliko godina kasnije doći kod njih - i to sa ponudom vrednom milijarde.

Kako je nastala ideja za WhatsApp

Izvor: YouTube / Stanford Online

Po povratku u SAD, dvojac je razmatrao da li da traži novi posao ili da pokrene svoj biznis. U vreme kada su se pojavile nove tehnologije poput Skype-a, Kum je počeo da razrađuje ideju kako da poboljša korisničko iskustvo. Njegovo lično iskustvo imalo je veliku ulogu - kao tinejdžer nije mogao redovno da komunicira sa porodicom jer su međunarodni razgovori bili preskupi, te je došao na ideju da napravi aplikaciju koja će omogućiti jednostavnu komunikaciju preko različitih platformi.

Početkom 2009. konsultovao se sa prijateljem Aleksom Fišmanom, koji mu je pomogao da razradi viziju aplikacije, a takođe ga je povezao sa programerom koji je izradio korisnički interfejs.

Na Kumov rođendan, 24. februara, sreo se sa Ektonom i izložio mu svoju ideju. Istog dana osnovali su kompaniju WhatsApp Inc.

Uspon aplikacije: Od neuspeha do globalnog hita

Izvor: Shutterstock

WhatsApp aplikacija je zvanično lansirana 3. maja 2009. U početku je sve delovalo kao promašaj, ali mesec dana kasnije Apple je omogućio push notifikacije, što je sve promenilo. Kum je odmah redizajnirao aplikaciju, a uoči ponovnog lansiranja, Ekton je uložio u biznis i preuzeo poslovnu strategiju.

Novi WhatsApp je lansiran u septembru i uspeh je bio ogroman. "Rasli smo nenormalno kada smo bili besplatni - 10.000 preuzimanja dnevno. Kada bismo uveli naplatu, broj bi opao na 1.000", otkrio je Ekton za Wired.

Konačno su se odlučili za model po kojem je aplikacija tokom prve godine korišćenja bila besplatna, a zatim se plaćala 99 centi godišnje. Rast i profit su "eksplodirali".

Vrtoglavi rast kompanije

Sa uspehom aplikacije, tražili su investitore koji bi pomogli da se WhatsApp proširi. U oktobru, Ekton je ubedio bivše kolege iz Yahoo-a da ulože 250.000 dolara. Ekton se bavio investicijama i poslovnim odnosima, dok je Kum nastavljao da radi na razvoju aplikacije.

Međutim, pokretanje WhatsApp-a nije bilo jeftino. Samo SMS verifikacija koštala je hiljade dolara mesečno, dok je profit tokom 2010. godine iznosio svega 5.000 dolara. Kum i Ekton nisu sebi isplaćivali platu i investirali su sopstvenu ušteđevinu.

Tokom 2011. godine, situacija se preokrenula. Pojavili su se investitori, ali Kum i Ekton su pažljivo birali partnere. Bili su protiv reklama - do te mere da su kasnije zbog toga i napustili kompaniju. Na kraju su se povezali sa Džimom Gecom iz Sequoia Capital-a, koji je prihvatio njihove uslove. Te godine su dobili 8 miliona dolara, a 2013. još 50 miliona.

To je omogućilo dodatno širenje: veći prostor, više ljudi, više funkcija. WhatsApp je rastao neverovatnom brzinom - samo između aprila 2013. i februara 2014. broj korisnika porastao je za 265 miliona.

Prodaja Facebook-u i odlazak iz kompanije

Izvor: YouTube / Y Combinator

U februaru 2014. Facebook je ponudio 19 milijardi dolara - ponuda koju nisu mogli da odbiju. Kum i Ekton su još neko vreme ostali u kompaniji, ali su je kasnije napustili zbog sukoba oko reklama i privatnosti. To su bili temelji na kojima je WhatsApp građen.

Ekton je izjavio da je napustio kompaniju ostavivši 850 miliona dolara na stolu. Učestvovao je i u kampanji #DeleteFacebook. S druge strane, Kumov odlazak bio je tiši, ali razlozi su bili isti.

Filantropija nakon WhatsApp-a

Nakon odlaska, Ekton i njegova supruga Tigan osnovali su organizaciju Wildcard Giving, koja upravlja njihovim dobrotvornim fondacijama: Sunlight Giving, Acton Family Giving i Solidarity Giving. Cilj je da se podrže dostojanstvo, pravda i samoodređenje svakog pojedinca. Donirali su ukupno milijardu dolara.

I Jan Kum se bavi humanitarnim radom. Njegova fondacija The Koum Family Foundation, osnovana 2016, donirala je 10 miliona dolara univerzitetu Stanford i desetine miliona dolara za jevrejske i izraelske inicijative.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.