Šta je potrebno da jedan startap stigne do uspeha? Odgovor na ovo pitanje, ali i mnoga druga, dao nam je Vedran Rašić, izvršni direktor kompanije LeadDelta.

Čime se to kompanija bavi? Koja je tajna njihovog uspeha? Kako se nosila sa neuspesima? Ovo su samo neka od pitanja koja smo postavili Vedranu Rašiću, izvršnom direktoru LeadDelta.

Možete li objasniti SmartLife čitaocima šta je LeadDelta softver?

Naš proizvod, LeadDelta, pomaže B2B timovima da, pomoću združene mreže kontakata, efektivnije prodaju, zapošljavaju i marketuju svoje proizvode i usluge. A šta to zapravo znači? To omogućuje korisnicima da bolje i lakše izgrade odnose sa svojim onlajn konekcijama i to bez neželjenih poruka, oglasa i drugih ometanja sa kojim se svi svakodnevno susrećemo. Takođe, zahvaljujući našem softveru, korisnici mogu na bezbolan način da uvoze podatke sa različitih mesta na jedno, što znatno olakšava organizaciju kontakata koje imaju.

Naš tim je prepoznao potencijal koji ovakvi alati mogu da imaju i zato smo ponudili rešenje koje je lako za korišćenje, štedi vreme i uklapa se u procese i navike korisnika. Zapravo, ovo tržište postaje sve veće, što nas čini izuzetno srećnim i pokazuje nam da smo prepoznali aktuelne trendove i potrebe ljudi. Takođe, ponosni smo i što je prestižna američka platforma, Product Hunt, prepoznala naš kvalitet, te LeadDeltu proglasila za najbolji SaaS proizvod na svetu u konkurenciji jakih proizvoda, kao što su ChatGPT, Canva, Notion, Make, Miro.

Kako ste došli na ideju? Po čemu se vaš softver izdvaja na tržištu?

LeadDelta je zapravo nastao kao rešenje za lični problem sa kojim se susretao svaki član našeg tima, a to je kako doći do prave osobe u pravo vreme, bilo iz oblasti prodaje, marketinga, zapošljavanja ili obezbeđivanja finansijskih sredstava. Upravo počevši od ove tačke, marta 2020. godine, otpočeli smo rad na konceptu koji će ubrzo postati LeadDelta.

Pored toga, inspiraciju smo pronašli i u ekspanziji digitalnih kanala u prodajnim interakcijama između kompanija i kupaca njihovih usluga. Sa ponosom mogu da istaknem da danas naše mreže kontakata kriju blago informacija i ekonomskih prilika, kako za pojedince, tako i za kompanije, što vidimo kao naš veliki adut.

Ko su vaši klijenti? Na kojim tržištima ste imali najviše uspeha?

Naši korisnici dolaze sa svih strana. Najčešće je reč o profesionalcima i kompanijama koje žele efikasnije da upravljaju svojom mrežom poslovnih kontakata iz oblasti softvera, konsaltinga, finansija, a tu su i frilenseri. Oni u velikoj meri dolaze iz SAD-a, Kanade, Velike Britanije, Nemačke i Australije. Najčešće su to izvršni direktori malih, ali i nekih velikih kompanija kao što su to Fortune 500 i Inc. 5000. Naravno, tu su i njihovi sekretari, prodavci, regruteri, menadžeri proizvodnje, ali i mnogi drugi profesionalci. LeadDelta ima više od 10.000 korisnika, a naše kancelarije se nalaze u Beogradu i Otavi.

Kako ste uspeli da prikupite više od 800.000 dolara kapitala i ko su bili vaši investitori?

Najraniju, takozvanu pre-seed, fazu finansiranja LeadDelte pokrenuli smo usled globalne ekonomske krize koja je predstavljala izazov za sve, pa tako i za nas. Ipak, uprkos okolnostima, a zahvaljujući predanosti i posvećenosti našeg tima, postigli smo značajne rezultate i prikupili kapital u iznosu od 800.000 dolara i to isključivo od domaćih anđela investitora. Kao kreatori LeadDelte, mi istinski verujemo da sve počinje od sopstvene mreže kontakata. Upravo ta mreža srpskih preduzetnika i serijskih pronalazača sa naših prostora, ispostavila se kao dovoljno velika da bismo uspeli da sprovedemo ovaj projekat prikupljanja kapitala u rekordnom roku.

Rekao bih da je naša glavna prednost u odnosu na konkurenciju, koja je u isto vreme tragala za privlačenjem investicija, bila brži razvoj i rast broja korisnika, kao i njihovo zadovoljstvo uslugom.

Zašto ste odlučili da ne prihvatate strane investicije?

Naš vodeći investitor Tihomir Bajic, koji je ujedno osnivač globalne organizacije "Serbian Entrepreneurs", čiji sam deo, i ja, razmišljali smo kako možemo dodatno da doprinesemo lokalnoj zajednici, kroz jedan veoma globalan projekat kao što je LeadDelta. Shvatili smo da biti deo nečega u ovako ranoj fazi, pogotovo ako se napravi još veći uspeh kakav očekujemo, menja živote hiljadama i šalje pozitivan efekat talasanja u celu zajednicu. Kroz znanje, iskustvo i kapital.

Koliko je teško probiti se u SaaS industriji?

Softver kao usluga (SaaS) industrija raste po godišnjoj stopi od 20 odsto, a trenutno vredi oko 215 milijardi dolara. Mnogi će reći da je prezasićena, ali upravo nova rešenja, zasnovana na novim tehnologijama imaju priliku da poremete i preuzmu tržište, kao i da ga prošire. A kako? Jednostavnim rešenjima koja su laka za korišćenje, štede vreme i uklapaju se u postojeći proces i navike korisnika. Sa tim pristupom i osvajanjem tržišta kroz širenje ponude proizvoda, gotovo da je lako postići globalnu dominaciju.

Naglasio bih da pored te polazne tačke postoji još značajnija stavka, a to su dugoročna vizija i pravac. Mi smo, od samog početka, uočili da je budućnost "remote", digitalna, sa jednostavnim interfejsom, i sa signalima umesto gomilom podataka. Takođe, iako nismo negativno govorili o svojoj konkurenciji, analizirali smo u čemu smo to mi bolji, a u čemu oni. Time smo odmah podvukli jasnu crtu gde se nalazimo i na koji način možemo da promenimo tržište. Zato smo ubrzo postali globalni lideri u našoj kategoriji, a ubrzo smo dobili priznanje za najbolji SaaS proizvod nas svetu od strane prestižne američke Product Hunt platforme.

Na koje uspehe ste najponosniji?

LeadDelta je dva puta zaredom bila proglašena za proizvod dana, da bi 2022 bila izglasana za najbolji SaaS proizvod na svetu. Sve to ne bi bilo moguće bez odličnog tima ljudi, čiji je osnovni (core) tim na okupu već pet godina. Ponosan sam i na činjenicu da redovno, na nedeljnom nivou, izbacujemo nove funkcionalnosti. To je od izuzetnog značaja, kako za moral tima, tako i za klijente koji imaju nešto čemu se raduju svake nedelje.

Koliko je neuspeh važan deo jednog startapa - sa kakvim ste se preprekama suočavali i šta ste iz njih naučili?

Svaki softverski preduzetnik se u pokretanju svog rešenja susretne na dnevnom nivou sa bar pet loših i pet dobrih razvojnih situacija. Zato često volim da kažem da, da biste postali preduzetnik, treba da budete optimista, ali da biste opstali morate istovremeno da budete još veći optimista, paranoik i pragmatičar. Recimo, početkom 2022. godine mi smo imali problema sa sistemima naplate, pa korisnici jedan deo meseca nisu mogli da plate za usluge, jedan od ranih programera nas je napustio zbog porodičnih problema, a na sve to, posmatrali su nas brojni “eksperti” koji nisu verovali u nas.

U tim trenucima, mnogo toga je delovalo kao previsoka prepreka. Međutim, pokazalo se, da smo ih uspešno preskočili. Rad u startapu je konstantan izlazak iz zone komfora, zato je važno naučiti kako se nositi sa osećajem neprijatnosti i koristiti ga kao motivaciju za napredak.

Koja je razlika između domaćih i globalnih startapa?

Imao sam priliku da radim sa startapima iz Bosne, Hrvatske, Srbije, Kanade i Amerike. Razlika je u tome što većina domaćih startapa razmišlja lokalno, a severnoameričkih globalno. To je možda i glavni razlog zašto su zapadni startapi uspešniji. Zato savetujem da, gde god se nalazili u trenutku kada pokrećete startap, nudite rešenje koje rešava globalni problem za milione korisnika, jer će ono imati znatno veći uspeh od onog koje rešava specifičan problem u Beogradu za par hiljada korisnika.

Sa druge strane, u prošlosti sam sa par kolega predstavljam domaće startape u najstarijem njujorškom akceleratoru. Znate šta - imali smo značajno bolju prezentaciju i više korisnika po startapu.

Šta biste poručili onima koji žele da ožive svoje ideje i pokrenu sopstveni startap?

Nakon višegodišnjeg iskustva u ovoj industriji, imam nekoliko saveta za one koji žele da uplivaju svet startapa. Pre svega, još jednom bih naglasio da treba naučiti da je rad u startapu konstantan izlazak iz zone komfora. Kontinuirano učenje je veoma bitno, ali isto tako, bez praktične primene, ono samo ne znači ništa.

Takođe, treba biti spreman za prilagođavanje novim okolnostima. Za tako nešto je potrebno izgraditi mrežu ljudi – od inženjera, preko prodavaca, do marketing stručnjaka… Istakao bih i da su najuspešniji startapi nastali aktivno slušajući probleme ljudi i rešavajući ih. Na kraju, moraju da znaju kako da prodaju svoju ideju i proizvod.

Možete li im na svom primeru dati uputstvo organizacije jednog startapa?

Da biste organizovali startap morate da razumete dve strane svakog uspešnog startapa, proizvodnju i prodaju. Proizvodnja uključuje, u najmanju ruku, istraživanje, pripremu funkcionanosti, dizajniranje, tehnički razvoj, kontrolu kvaliteta, a prodajni deo marketing, istraživanje tržišta kupaca, aktivnu komunikaciju, podršku korisnika, i slično.

Čak 90 odsto ranog posla jeste kako pronaći fit između proizvoda i tržišta. To znači da proizvod treba da bude na tržištu ma koliko nesavršen u tom trenutku bio. Tržište je tu da mu sudi i da vas usmeri, a na vama je da uvek slušate, pratite, i pravite poteze.

Vi zapravo dokazujete dve hipoteze: proizvodnu i prodajnu. Proizvodna podrazumeva da li proizvod ima dnevnu, nedeljnu ili mesečnu upotrebnu vrednost, da li mu se korisnik vraća, a prodajna da li imate biznis model vredan dovoljno da startap ima opravdanost, kao i koliko brzo možete do te vrednosti stići (brzina prodajnog ciklusa).

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.