Ukoliko ste u poslednjih desetak godina pratili vesti o digitalnim valutama, sigurno ste u nekoliko slučajeva naišli na termin blockchain, tehnologiju na kojoj počivaju sve kriptovalute i još mnogo više od toga.
Iako blockchain mnogima zvuči komplikovano, osnova ove tehnologije je krajnje jednostavna. Prosto rečeno, blockchain je tip baze podataka, koji sadrži elektronsku kolekciju podataka sačuvanu na nekom računaru. Tipične baze podataka su uglavnom struktuirane u formatu tabela zarad jednostavnije pretrage i filtriranja podataka i čuvaju se na serverima sa moćnom hardverskom infrastrukturom - jakim hardverom laički rečeno. O popularnosti ove tehnologije ne treba mnogo pričat, dovoljno je pomenuti i da su najveći telekomunikacioni operateri krenuli da investiraju u blockchain i kriptovalute.
Struktura skladištenja podataka
Za razliku od klasične baze podataka, blockchain skuplja podatke u grupe - blokove, koji sadrže skupove informacija. Blokovi poseduju određeni kapacitet, i kada se on popuni, blok se povezuje sa prethodnim blokom u nizu, formirajući lanac blokova - blockchain (eng. blok=block, lanac=chain), odakle potiče ime ove tehnologije. Sve nove informacije koje se dalje generišu „pune“ novi blok, koji se dodaje na lanac, kada se napuni podacima.
Dok baze podataka struktuiraju svoje podatke u tabele, blockchain svoje podatke struktuira u vidu blokova, koji su međusobno povezani. Prednost povezivanja blokova jedan na drugi omogućava nepromenjivi vremenski tok kreiranja i spajanja blokova. Kada se blok napuni podacima, on se više ne može menjati i postaje deo lanca, sa tačnim podatkom kada je dodat u lanac, kako se tim podacima ne bi moglo manipulisati.
Decentralizacija i nodovi
Da biste dobro razumeli blockchain i kako on funkcioniše, najjednostavnije je pokazati na principu Bitcoin kriptovalute. Kao i svaka baza podataka, Bitcoin zahteva određeni broj računara na kojima će se čuvati njegov blockchain. Blockchain je bitan za Bitcoin zato što predstavlja bazu u kojoj se čuvaju sve Bitcoin transakcije ikada napravljene. Za razliku od klasičnih baza podataka Bitcoin blockchain je decentralizovan, što znači da veliki broj fizički udaljenih računara na svetu poseduje kopiju Bitcoin blockchaina.
Kao što velike kompanije imaju veliki broj svojih servera na jednoj lokaciji, i imaju potpunu kontrolu nad njima, tako se i Bitcoin blockchain sastoji od hiljada računara širom sveta, i svakim od tih računara upravlja neko drugi. Ovi računari koji čine Bitcoin blockchain se zovu nodovi ili čvorovi. Naravno, Bitcoin blockchain je decentralizovan, ali postoje i privatni centralizovani lanci blokova, što znači da svim računarima koji čine blockchain upravlja jedan entitet.
Bezbednost i nepromenljivost
U lancu blokova, svaki nod/čvor poseduje pun zapis o podacima koji su sačuvani u lancu od njegovog kreiranja. Za Bitcoin ovo znači sve transakcije, uključujući i one dve velike pice iz 2010. godine.
Svaki čvor ima pun zapis svih transakcija kako bi se sprečila manipulacija prethodno upisanim podacima. Ukoliko jedan čvor ima grešku u svojim podacima, on može iskoristiti podatke iz hiljada drugih čvorova kako bi uporedio i eventualno ispravio pogrešno upisane podatke.
Upravo zbog decentralizacije, nemoguće je da neki čvor u mreži promeni prethodno upisane informacije, i zbog toga je postojeći Bitcoin blockchain nepromenljiv unazad.