U digitalno doba sve naše slike objavljene na društvenim mrežama su javne i dostupne svima, a po svemu sudeći policija i agencije koje se bave bezbednošću počele su da koriste upravo vaše slike.
Sve prednosti digitalnog doba dolaze uz cenu ogromne količine nezaštićenih podataka koje mi svakodnevno objavljujemo na društvenim mrežama. Od selfi fotografija, preko društva sa kojim najviše provodimo vremena, do lokacija koje posećujemo, onaj ko želi može o nama da sazna mnogo više nego privatni detektiv, ukoliko ima pristup našim mrežama.
Familija, prijatelji i policija
Kada objavite sliku na Facebook ili Instagram mreži ne obradujete samo svoje prijatelje i familiju, već i pripadnike policije, koja u poslednje vreme sve intenzivnije koristi društvene mreže da identifikuje osumnjičene korišćenjem tehnologije prepoznavanja lica.
Kada uzimate ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu, vaša slika ostaje u policijskoj bazi i ti podaci se svakodnevno koriste za identifikaciju potencijalnih osumnjičenih. U softver za prepoznavanje lica takođe se ubacuju i javno dostupne slike sa društvenih mreža, pa ukoliko vam je profil na društvenim mrežama postavljen kao javni, očekujte i da policija ima pristup vašem profilu.
Kako radi softver za prepoznavanje lica?
Prepoznavanje lica funkcioniše ovako: Slike koje se pohranjuju u softver se procesiraju algoritmom koji kreira jedinstvenu mapu nečijeg lica, koje se poredi sa slikama drugih lica koje se nalaze u bazi. U idealnom slučaju, ovaj proces kreira digitalni spisak potencijalnih osumnjičenih koji se kasnije koriste u istrazi.
Dobre i loše stvari
Širom sveta softver za prepoznavanje lice nailazio je na probleme poput loše identifikacije ljudi sa tamnijom kožom, pa su u SAD u državi Mičigen dve osobe pogrešno uhapšene. Sa velikim pravom grupe za prava građana počinju da se bune da tehnologija preti online privatnosti svakog od nas.
Prema izjavama analitičara, softveri za prepoznavanje lice mogu biti od velike pomoći, ali i praviti velike probleme. Ova tehnologija je u većini slučajeva dobra i korisna, ali se u procesu njenog korišćenja mnogo toga gubi – poput privatnosti korisnika.
Vašim podacima se trguje bez vašeg znanja
Ne treba zaboraviti da je jedan od najunosnijih poslova današnjice trgovina podacima koje privatne kompanije prodaju zainteresovanim stranama, uključujući i policijske uprave. Kompanija Clairview AI iz Njujorka prodaje svoju bazu sa 3 milijarde javnih slika koje su skupljene sa društvenih mreža kao što su Facebook, Instagram, Twitter i LinkedIn. Da ne govorimo o podacima koje se prodaju na ilegalan način.
Iako je Clearview AI postao ilegalan u Kanadi i da u Americi i Evropi ima nekoliko sporova protiv ove kompanije, nekoliko policijskih uprava i preko 10 vladinih agencija i dalje koriste njihove usluge, što je posebno zabrinjavajuće. S druge strane, nije prvi put da vladine agencije koriste aplikacije preko kojih ljudi za njih, za sitne novce obavljaju male zadatke, nesvesni za koga i šta rade.
Tanka linija
Nesporna je činjenica da bi se bez softvera za prepoznavanje lica posao policajaca pretvorio u ručno poređenje slika, što je problematično čak i u malim zemljama kao što je Srbija, a nepojmljivo u velikim zemljama sa mnogo više stanovnika. Takođe, činjenica je da sve više čujemo o pogrešno identifikovanim ljudima koji su uhapšeni iako nisu krivi, što je zabrinjavajuće. Verujemo da iza ovih slučajeva postoje na hiljade dobro prepoznatih kriminalaca koji su identifikovani korišćenjem moderne tehnologije i slika dostupnih preko društvenih mreže, ali ne smemo zaboraviti da je i jedna nevina osoba u zatvoru previše.
Upravo ovakva briga je ono što navodi razvojne timove da unapređuju svoja softverska rešenje kako bi bila tačnija, efikasnija i radila bez grešaka, istovremeno štiteći privatnost svakog od nas.