Godinama su astronomi posmatrali misteriozne objekte koji su se pojavili ubrzo nakon Velikog praska. Ove kompaktne strukture, poznate kao "male crvene tačke" (Little Red Dots), ostale su enigma sve dok novi podaci sa rendgenskog teleskopa nisu otkrili fenomen koji bi mogao da promeni naše razumevanje kosmičke evolucije.
Otkako je svemirski teleskop James Webb počeo svoju misiju, istraživači su otkrili na stotine neobičnih struktura koje u infracrvenim slikama izgledaju kao kompaktne mrlje, udaljene približno 12 milijardi svetlosnih godina od Zemlje.
Ovi objekti su počeli da se formiraju oko 600 miliona godina nakon Velikog praska, što ih čini ključnim svedocima rane istorije kosmosa. Ono što je zbunjivalo naučnike jeste činjenica da su ovi objekti crveni u optičkom svetlu, ali plavi u ultraljubičastom.
Postojalo je nekoliko hipoteza o njihovom poreklu - od toga da su to rane galaksije sa specifičnim zvezdama, pa do teorija o "zvezdama sa crnom rupom u sebi".
Pravi proboj dogodio se kada je međunarodni tim astronoma uporedio podatke opservatorije Chandra sa dubokim istraživanjima James Webb teleskopa. Otkrili su objekat pod nazivom 3DHST-AEGIS-12014, udaljen 11,8 milijardi svetlosnih godina, koji za razliku od stotina sličnih tela, aktivno emituje rendgenske zrake.
Vodeći autor studije, Rafael Guiding sa Instituta Maks Plank za astronomiju, objasnio je značaj ovog otkrića: "Astronomi godinama pokušavaju da shvate šta su male crvene tačke. Ovaj pojedinačni rendgenski objekat nam može omogućiti da povežemo tačke."
Ovo otkriće sugeriše da je reč o prelaznom objektu koji potvrđuje postojanje crne rupe u jezgru ovakvih struktura. To bi mogla biti karika koja nedostaje između hipotetičkih "zvezda sa crnom rupom" i džinovskih crnih rupa koje su kasnije dominirale ranim univerzumom.
Ana de Graf, koautorka sa Harvard-Smithsonian centra za astrofiziku, istakla je ključno pitanje: "Ako su male crvene tačke supermasivne crne rupe koje brzo rastu, zašto ne emituju rendgenske zrake kao drugi slični objekti? Pronalaženje crvene tačke koja izgleda drugačije daje nam važan novi uvid u to šta bi mogao biti njihov izvor energije."
Kako prenosi Universe Today, ovaj objekat se verovatno nalazi u fazi evolucije u kojoj je još uvek okružen gustim oblacima gasa, ali se u njima pojavljuju otvori kroz koje rendgensko zračenje može da probije. To bi ujedno moglo da objasni i zašto se emisija rendgenskih zraka menja tokom vremena.
Hanpu Liu sa Univerziteta Prinston veruje da je ovo istorijski trenutak za astronomiju: "Ako potvrdimo da je ova rendgenska tačka prelazni oblik, ne samo da ćemo videti prvi objekat te vrste, već ćemo po prvi put moći da zavirimo u srce male crvene tačke. Takođe ćemo imati ubedljive dokaze da rast supermasivnih crnih rupa leži u osnovi, ako ne cele, onda barem dela populacije crvenih tačaka."
Naučnici ipak ne isključuju mogućnost da je 3DHST-AEGIS-12014 zapravo supermasivna crna rupa u centru galaksije u nastajanju, prekrivena egzotičnom vrstom prašine koja do sada nije bila primećena.
Dok ovo otkriće nudi mnoge odgovore, ono otvara i nova pitanja o životnom ciklusu nebeskih tela i egzotičnoj prašini koja ih okružuje. Naučnici planiraju nastavak posmatranja kako bi dokazali prisustvo crnih rupa i u drugim sličnim objektima širom svemira.
