IBM: Od PC računara i prvog smartfona do Vimbldona | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Uređaji

IBM: Od PC računara i prvog smartfona do Vimbldona

Autor Marko Čavić Izvor mondo.rs
Autor Marko Čavić Izvor mondo.rs

Imali smo priliku da posetimo IBM predstavništvo u Srbiji i saznamo kako se jedna od najvećih IT kompanija promenila, čime se danas bavi, kako posluje u Srbiji i u kakvom okruženju.

Nataša Sekulić, IBM.
Nataša Sekulić, IBM.
Izvor: IBM Srbija.

Na šta prvo pomislite kada čujete IBM? Na računar, zar ne?! Onaj moderni Thinkpad, koji je sad deo jedne druge kompanije ili na onaj poštanski, kancelarijski, sa položenim kućištem?

Danas, IBM je mnogo više od toga - zapravo, najveća globalna kompanija koja se bavi pružanjem tehnoloških i usluga poslovnog savetovanja. Personalnim računarima se više i ne bavi a poslovanje je fokusirano sve više na softverska rešenja i servise. IBM je danas u "osnovi" mnogih računarskih priča. Često i ne znate da koristite neku njihovu uslugu ili servis, jer je IBM sad moderniji, brži i okrenut razvoju u mobilnom i Cloud sektoru.

Iznenadilo nas je to što u domaćem predstavništvu IBM-a nismo zatekli "mašna, tašna" tipove, nego opuštene, "kul" ljude, bez uštogljenog pristupa poslu. Dakle, stereotip o "kockastim" kancelarijama ovde na važi i za početak, osećali smo se vrlo prijatno u društvu zaposlenih.

Početi priču o kompaniji kakva je IBM nije lako, ali odabrali smo teme koje bi svima mogle biti zanimljive - superračunar Watson, kako u Srbiji posluje IBM, kako traži talente, koliko Srbija daje njima i oni njoj i koliko je poslovno okruženje drugačije nego u ostalim zemljama u kojima kompanija posluje.

Da nam pomogne da bolje razumemo šta je IBM danas potrudila se Nataša Sekulić, direktorka u kompaniji IBM, koja za kompaniju radi od 2003.

"IBM postoji više od 100 godina i kompanija je nekako uvek uspevala da pronađe način da isprati aktuelne trendove u svetu. Danas IBM više nije prvenstveno hardverska kompanija, mada još uvek postoje delovi IBM-a koji se time bave, ali smo aktivno okupirani potpuno drugačijim poslovima, kakvi su kognitivno računarstvo, obrada podataka, analitika, Cloud i korisničko iskustvo, odnosno rad na njegovom poboljšanju. Zvučaće nekome možda strano ili čak rogobatno, ali, zapravo, kad vidite na konkretnim primerima šta sve to znači videćete koliko je kreativno, zanimljivo i dinamično".

Recimo, globalno popularna aplikacija Box (Cloud skladištenje podataka za sve mobilne platforme), sarađuje sa IBM-om na svojim servisima ne samo za privatne, nego i za poslovne korisnike. Dobro je spomenuti i to da se startup kompanije i kompanije u razvoju iz oblasti medicine, industrije kompjuterskih igara i javne bezbednosti sve više se oslanjaju na IBM Cloud rešenja u formiranju svojih mobilnih servisa i usluga.

Prepametni Watson

Priču započinjemo Watsonom - superračunarom koji je pobedio čoveka u kvizu i koji je budućnost svih nas. Evo i zašto!

"Kognitivno, takozvano "saznajno" računarstvo je zanimljiva tema, a IBM-ov Watson, superračunar, jedan je od najpoznatijih predstavnika. Budućnost Watsona je nezamislivo široka i o kojoj god oblasti poslovanja ili života da razmišljamo Watson bi mogao da nađe primenu u njoj", rekla je Nataša. "Watson nije "tamo neki" računar koji se prenosi i instalira u kompaniji - ne - on je u oblaku, instalira se lako, gotovo samo softverski i konstantno uči.

Watson pobedio u kvizu znanja i osvojio milion dolara u humanitarne svrhe!
Watson pobedio u kvizu znanja i osvojio milion dolara u humanitarne svrhe!
Izvor: Promo.

Watson je namenjen ozbiljnoj obradi podataka, analizi i pružanju rezultata. Recimo, primena Watsona u medicini je oblast koja je izuzetno zanimljiva. Watson je u stanju da, na osnovu medicinskih tekstova, naučnih radova, stručnih članaka, analiza i knjiga obradi date ulazne podatke i predloži način lečenja, odnosno dijagnozu. Naravno, lekar je i dalje onaj koji će doneti odluku o konačnoj dijagnozi, ali Watson je tu da mu sa velikom sigurnošću pomogne pri donošenju odluke i lakše eliminše sve ono što bi moglo da predstavlja problem na putu donošenja dijagnoze. Ono što je važno istaći jeste da Watson ne donosi odluke na bazi pretpostavke, nego na bazi obrade velike količine podataka, koji su uneti i koji se svakodnevno povećavaju, tako da je mogućnost Watsona da nam pomogne u različitim oblastima svakog dana sve veća. Watson trenutno govori engleski, a verujem da ćemo ga uskoro čuti i na drugim jezicima".

IBM, kako nam je sagovornica rekla, danas pomaže i menadžerima i direktorima velikih kompanija da lakše donesu odluke o poslovanju. Svaka kompanija ili mala firma ima velike količine podataka, internih i dobijenih od korisnika, koji se pravilnom obradom, analizom i strukturiranjem mogu iskoristiti za poboljšanje poslovanja i lakše donošenje odluka. Upravo tu IBM može da im pomogne - da pravilno i sistematično slože te podatke i lakše ih "pročitaju".

Superračunar na Vimbldonu

Jedna od aplikacija baziranih na Watsonu je i IBM Slamtracker koja omogućava da pratimo rezultate, statistiku i analitiku svakog teniskog meča u realnom vremenu. Ova aplikacija koristi bazu podataka koja sadrži detalje svih Gand Slam tenskih turnira u poslednjih 8 godina, i na osnovu njih izvodi zaključke o načinima i stilovima igre tenisera. Pre svakog meča, analizirajući sve sačuvane podatke, ova aplikacija daje preporuke na koji način teniseri treba da igraju kako bi pobedili.

Open Data i bezbednost podataka

"Vrlo zanimljiva je oblast Open Data, odnosno portala "otvorenih podataka". To je način da se velike količine podataka prikupljenih vremenom i u različitim uslovima stave krajnjim korisnicima na raspolaganje, odnosno da im se učine dostupnim kako bi mogli da ih analiziraju i eventualno iskoriste za poboljšanje kvaliteta života ili, opet, poslovanja. Ovi portali su veoma popularni u Americi i EU i građani ih vole, jer mogu samostalno da utiču na neku odluku ili pomognu u njenom donošenju".

Sve ovo što smo spomenuli ništa ne bi vredelo bez očuvanja bezbednosti podataka, o čemu se u IBM-u izuzetno vodi računa i što je praktično na prvom mestu - da podaci budu sigurni i zaštićeni od zloupotrebe.

Isto tako, baš u oblasti "open data" na raspolaganje se stavljaju podaci od kojih bi društvo moglo da ima koristi, nikako osetljivi, lični ili poverljivi podaci. O tome IBM strogo vodi računa i ne dozvoljava da podaci budu kompromitovani.

IBM Vimbldon aplikacija.
IBM Vimbldon aplikacija.
Izvor: IBM

IBM u Srbiji, u okruženju i kako stići do IBM-a

Verovali ili ne, naša sagovornica, današnja direktorka IBM-a zaposlila se preko oglasa! I to oglasa koji je videla u Politici, dakle - moguće je! IBM "lovi" talente po Srbiji, organizuje prezentacije u školama i na fakultetima, sluša preporuke i vodi se "otvorenošću" kada bira kandidate za posao.

"Srbija je zemlja mogućnosti, srećni smo što možemo da kažemo da su naši mladi vredni, talentovani, direktni i hoće da uče. Zaista je tako. Obilazimo domaće fakultete, organizujemo prezentacije kompanije i edukujemo ljude u kom pravcu bi bilo dobro da razmišljaju. Zapravo, želimo da im proširimo vidike. Pokazujemo im gde mogu da primene svoja znanja, kako da ih obogate i prošire. Ne samo na fakultetima, nego i u srednjim strunim školama. Danas je veoma važno da mladi na vreme shvate da moraju da imaju svoj cilj i na području obrazovanja i buduće karijere. IBM-u su potrebni najrazličitiji obrazovni "profili", uz matematičare, "ETF-ovce" i ljude sličnog znanja u našim timovima rade i stručnjaci s područja društvenih znanosti", rekla je Nataša i dodala da je Srbija vrlo slično tržište tržištima okruženja i Evrope. Uz kulturološke razlike, potrebe i izazovi su manje-više vrlo slični.

Dakle, pratite redovno oglase, ali pratite i lokalni IBM sajt, na kojem se redovno kače oglasi za posao. Šta je to što IBM traži od budućeg radnika?

"Pored određenog stepena edukacije, tražimo visprenost, nekoga ko ima širinu, ko je brz, modernih stavova, spreman da se izbori ne samo sa određenom vrstom problema, nego nekoga ko je u mogućnosti da prevaziđe okvir i problem sagleda iz više uglova. Jednoobraznost nije dovoljna danas, treba nam neko ko može da poveže sve elemente, ne da bude stručan samo za jedan element. Naravno, kada nam treba tako nešto, onda se posvetimo tome, ali "širina" stavova, pogleda i obrazovanja je najpoželjnija stavka koju bi danas naš budući zaposleni trebalo da ima".

Pitali smo i kako IBM vidi promene radnog okruženja u Srbiji u poslednjim godinama i vidi li kompanija neka poboljšanja na tom polju?

"Da, u skladu s globalnim promenama i naše lokalno tržište menjalo se u proteklih 5 ili 10 godina. Mi smo tu da sarađujemo s predstavnicima javnog sektora, ne samo lokalnim, nego i sa vladama širom sveta. IBM upravo u tom sektoru može da ponudi puno toga - od analitike, analize uspeha i troškova, do automatizacije i ubrzavanja donošenja odluka i drugih poslova. Srbija se kreće u dobrom pravcu, a menja se i svest onih koji u Srbiju dolaze i budu iznenađeni, koliko smo, zapravo u trendu".

Stranci su iznenađeni Srbijom?

"Vrlo sam ponosna što se ljudima koji dođu kod nas iz čitavog sveta sviđa Srbija. Imamo potencijal, ljudi su spremni da uče i rade, spremni da se usavršavaju. Stranci su naši česti gosti, jer IBM Srbija ne radi samo za lokalno tržište, nego i za globalno. Povezivanje i protok znanja nam je jako važno i na taj način uspevamo da proširimo dobre vesti o zemlji. Nedavno smo uspešno okončali i program Corporate Service Corps, koji omogućava da eksperti kompanije IBM dve nedelje ili više vremena provedu u stranoj zemlji zajednički rešavajući neki lokalni, društveno koristan problem. U sklopu tog projekta, tokom aprila i maja, u poseti su nam bila četiri tima, sa po tri IBM eksperta iz celog sveta, koji su se u svoje lokalne kancelarije vratili prepuni pozitivnih utisaka o Srbiji i njenim ljudima. Korisnici ovog projekta bili su recimo, Fondacija Trag, Smart Kolektiv, Fondacija Ana i Vlade Divac i Beogradska otvorena škola.

U stvaranju dobre sliku pomažu nam i naši stručnjaci koji rade u inostranstvu, poput Aleksandre Mojsilović koja je menadžer IBM-ove Data Science grupe u Njujorku i nosilac „IBM fellow“ zvanja. Tu titulu dobije najviše devet ljudi od 4.000 kandidata godišnje".

IBM Synapse čip.
IBM Synapse čip.
Izvor: IBM.

Prvi čip koji radi kao ljudski mozak!

Naučnici kompanije IBM predstavili su i prvi neurosinaptički računarski čip koji dostiže rekordnu skalu od milion neurona i 256 miliona sinapsi pogodnih za programiranje. Sa 5.4 milijarde tranzistora, potpuno funkcionalan i u svom prvom obimu proizvodnje, ovaj čip je trenutno jedan od najvećih CMOS čipova ikada napravljenih.

On troši zanemarljivih 70mW kada funkcioniše u biološki realnom vremenu - što je manje energije od modernog mikroprocesora. Ovo značajno dostignuće, objavljeno je u “Science” magazinu u saradnji sa Cornell Tech univerzitetom i predstavlja značajan korak napred kada je u pitanju uvođenje kognitivnih računara u društvo. Sve detalje prvom čipu koji radi kao ljudski mozak rekli smo vam u tekstu koji smo objavili OVDE.

Pogled u budućnost

IBM će nastaviti da usavršava svoje usluge i servise, učiniće ih još mobilnijim i dostupnijim širem krugu ljudi, što direktno, što preko saradnje sa partnerima, a nastaviće se rad na Watsonu, kao i Cloud uslugama, društvenom poslovanju, sigurnosti, mobilnosti, analitici. IBM u Srbiji planira da aktivno učestvuje u svemu tome, a u našoj zemlji dokraja godine i u budućnosti više će se raditi i na podizanju svesti o pametnim gradovima.

Prvi smartfon: IBM Simon

Iako u vreme njegove premijere termin “smartphone” nije postojao, na osnovu funkcija i karakteristika, IBM Simon smatra se prvim smartfonom na svetu. Personalni komunikator IBM Simon u svom konačnom obliku prikazan je početkom 1994. godine, da bi se u prodaji našao već u avgustu. Prodavao se u SAD, u 15 država i za samo šest meseci prodat je u preko 50.000 komada. Cena telefona je bila 900 dolara uz dvogodišnji ugovor, odnosno 1.100 dolara bez ugovorne obaveze, a tokom 1995. se mogao kupiti po ceni “već od” 600 dolara uz ugovor. IBM Simon je u jednom kućištu objedinio karakterisike PDA uređaja, telefona i tada popularnih “digitalnih asistenata”, koji su se koristili za lakše obavljanje svakodnevnih poslovnih i, uglavnom menadžerskih zadataka. O tehničkim detaljima, bateriji i drugim mogućnostima Simona pročitajte sve u OVOM tekstu.

Recimo, IBM čini gradove pametnijim softverom za upravljanje hitnim službama i nadogradnjom policijske mreže Coplink.

Kompanija je nedavno predstavila Inteligentni operativni centar za vanredne situacije. Softver se povezuje na mrežu kompanija za vremensku prognozu kako bi predvideo i organizovao sve oko vremenskih prilika i potencijalnih prirodnih katastrofa. Vremenski podaci ne samo da su dostupni u realnom vremenu, nego i daju detalje o tome koliko brzo se oluja kreće, kao i detalje o lokaciji po kvadratnom kilometru.

Pored analize podataka oluja, Inteligentni operativni centar će zvaničnicima dati mogućnost da simuliraju kako će oluja uticati na infrastrukturu grada pre nego što se sve to desi. To znači da će vlasti moći bolje da odrede gde bi spasilačke ekipe trebalo da se nalaze i kako da rade. Takođe, može pomoći bolnicama i drugim institucijama da se bolje pripreme pre oluje, kako bi imali dovoljno goriva i električne generatore u hitnim slučajevima.

I pored svega što smo otkrili sa Natašom Sekulić nismo uspeli da otkrijemo sve, što ćemo uraditi nekom drugom prilikom. Do tada, pozivamo vas da nam pišete u komentarima, i da nas pitate sve što vas zanima, a mi ćemo se potruditi da odgovorima na sva pitanja!

Pratite nas i na Facebooku,Twitteru i Instagramu i pitajte nas, ako vas još nešto zanima o ovoj ili bilo kojim drugim temama!

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi