Stručnjak za bezbednost udružio se sa švedskom bio-hakerskom zajednicom kako bi otkrio činjenice o povezivanju naših tela na Internet.

Međutim, skorašnji medijski izveštaji opisuju još jednu vrstu unapređenog čoveka: to su ljudi koji ugrađuju tehnologiju u svoja tela, ali ne iz medicinskih razloga, već zbog veće lagodnosti u svakodnevnom životu; ljudi sa pametnim implantatima mogu da kontrolišu brave, kupuju i pristupe kompjuterskim sistemima uz zamah ruke. Zatim se postavlja pitanje – kada dozvolimo da naša tela sadrže sve više ličnih podataka kojima hakeri mogu pristupiti, da li postoji razlog za brigu?

BioNyfiken, švedska biohakerska zajednica, nastoji da približi fenomen čipovanja široj javnosti. Oni smatraju da ubacivanje pametnih potkožnih implantata nije toliko različito od nošenja minđuša i tetoviranja i da će sve više ljudi želeti da imaju NFC kompatibilne implantate koji sadže informacije.

„Trend u okviru „Interneta stvari“ jeste da budu napravljeni proizvodi i brzo stavljeni na tržište. O bezbednosti se razmišlja kasnije, ako se uopšte i razmišlja o tome. Iako je bio-augmentacija bila tema naučne fantastike od kad znamo za nju, nije se mnogo pričalo o svakodnevnim implantatima. Šta se dešava kada su naši ključevi ispod kože? Da li neko može da postane moja virtuelna kopija tako što ćemo se rukovati? Ko me možda prati gde god da krenem? „Nyfiken” na švedskom znači radoznao, i kada se postavljaju ovakva pitanja, zaista jesmo”, izjavio je Patrik Milund Nilsen, viši istraživač za bezbednost kompanije Kaspersky Lab.

„Ova tehnologija je već deo stvarnosti”, kaže Han Sjoblad, jedan od osnivača organizacije BioNyfiken. „Vidimo brz porast zajednice ljudi koji eksperimentišu sa implantacijom čipova koji omogućavaju korisnicima da brzo i lako obave niz svakodnevnih zadataka, kao što je ulazak u zgrade, otključavanje ličnih uređaja bez PIN kodova i omogućavanje čitanja različitih tipova skladištenih podataka.

„Smatram da je odraz ove tehnologije kao još jednog važnog interfejs trenutka u istoriji interakcije čoveka i računara, slično pokretanju prvog Windows desktop računara ili prvog ekrana osetljivog na dodir. Identifikacija dodirom je inherentno prirodna za ljude. PIN kodovi i šifre nisu prirodni. Svaki dodatni uređaj koji moramo da nosimo sa sobom kako bismo se identifikovali, bilo da je u pitanju privezak za ključeve ili kartica, samo je još jedna stvar koja pravi nered u našim životima.”

Pored istraživanja sa organizacijom BioNyfiken, kompanija Kaspersky Lab će takođe biti jedan od domaćina događaja sa širom bio-hakerskom zajednicom u Švedskoj i širom Evrope, sa ciljem da naglasi važnost bezbednosti privatnosti. Već postoji izvestan broj zgrada visoke tehnologije u Švedskoj, kao što je Epicentar, koje su prilagođene naprednom razmišljanju i u kojima se NFC implatati redovno koriste za niz aktivnosti, čime bivaju zamenjeni dodatni uređaji.

„Lično, radije ne bih bio čipovan. Međutim, razumem da tehnološki napredak ne može da se zaustavi i da će postojati inovatori koji su spremni da prihvate rizik i testiraju granice tehnologije eksperimentišući na svojim telima. Samo bih voleo da to rade širom otvorenih očiju i sa sigurnošću na prvom mestu, umesto da je se sete kasnije, kao što to često biva”, izjavio je Evgenije Kaspeski, predsednik upravnog odbora i glavni i izvršni direktor kompanije Kaspersky Lab.

„Zato mi je drago što je organizacija BioNyfiken odlučila da radi sa nama na istraživanju sigurnosnih implikacija povezivanja naših tela na mrežu. Možda naši istraživači ne pronađu razloge za brigu, ali ako će ljudi da imaju NFC čipove u sebi, želim da budu sigurni da su stručnjaci temeljno ispitali sve posledice.”

Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.