Botovanje, kao fenomen na društvenim mrežama u kojem anonimni zastupnici određene politike, ideologije, kompanije, zavaravaju javno mnjenje, zapravo je zloupotreba i nedemokratska tekovina, rečeno je danas na debati u Beogradu.
Slobodan Georgijev iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN) smatra da je uprkos tome što je agresivan, značaj botovanja precenjen iako pojedine stranke imaju, kako je rekao, čitave "bot divizije" .
Taj fenomen koriste sve stranke i raspostranjen je u cilju promovisanja političkih ideja, stranačkih ličnosti i stranke uveliko koriste taj vid propagande, dobro je oranizovan i važan je instrument u kampanjama, treba da promoviše, uništi ili ismeje određenu ideju, ličnost, sa utiskom da je u pitanju mišljenje običnog građanina, rečeno je na skupu.
"U pitanju je sistematska manipulacija i obmanjivanje javnosti i strankama ne treba da dajemo pare za to. Na delu je amoralna pojava, koja je toliko intenzivna da treba što pre da je se otarasimo", rekla je sociolog Vesna Pešić.
Ona je ukazala da u politici uvek ima doza populizma, ali da se politika ne može zasnivati samo na lažima.
Predstavnik sajta Njuz.org Viktor Marković ukazao je da su botovi plaćeni i dobro organizovani ili im je nešto obećano za to što pišu na društvenim mrežama.
"Međutim, oni ne veruju u to što pišu", uveren je Marković.
Veb konsultant Sibin Grašić istakao je da botovanja, osim u politici, ima i u drugim sferama, kao na primer kod alternativnih metoda lečenja, protivljenja vakcinaciji, prodaji određenih proizvoda.
"Botovi se trude da što veći broj ljudi uvuku u svoju priču", rekao je on i naveo da su oni ponekad na društvenim mrežama veoma agresivni.
