Piratizovani softver koji se koristi u Srbiji vredi 70 miliona dolara!
Prema rezultatima IDC studije objavljenim 24. juna 2014. čak 69 odsto softvera instaliranog na računarima u Srbiji u 2013. godini nije imalo odgovarajuću licencu. Ako ove procente pretvorimo u novac, dolazimo do tržišne vrednosti 70 miliona američkih dolara. Ipak, u Srbiji je stopa piraterija niža za 3% u odnosu na 2011. godinu, pre svega zahvaljujući radu Odeljenja za legalnost softvera u okviru Poreske uprave Ministarstva finansija RS, Tržišne inspekcije i BSA (The Software Alliance).
Ako bismo našu zemlju uporedili sa ostatkom sveta, podaci koje je predstavila BSA govore da je prosečna stopa piraterije u svetu iznosi 43 odsto i da, na putu ka Evropskoj Uniji gde je stopa piraterije 33 odsto, moramo, ipak, uraditi još mnogo toga kako bismo zaštitili intelektualnu svojinu, stvarali nove vrednosti i, time, razvijali i domaću ekonomiju i obezbeđivali nova radna mesta.
Legalizacija softvera doprinosi otvaranju novih radnih mesta, ali i povećanju prihoda države kroz poreze. Smanjenje stope piraterije na svetskom nivou za na primer 10 odsto povećalo bi prihode globalnoj ekonomiji za 152 milijarde dolara, otvorilo 500.000 novih radnih mesta i donelo 32 milijarde dolara poreza državama, objašnjavaju stručnjaci. Kada se dogodi piraterija, nema stvaranja nove vrednosti, nema inovacije, pa samim tim ni razvoja.
Što se susednih zemalja tiče, u BiH i Makedoniji stopa piraterije je 2013. iznosila 65 odsto, Bugarskoj 63, Rumuniji 62, a u Hrvatskoj 52 procenta. Prošle godine, u Crnoj Gori je bilo 78 odsto neodgovarajuće licenciranog softvera, što je jedan odsto manje u odnosu na 2011. godinu.
Prema rezultatima IDC studije, IT menadžeri širom sveta zabrinuti su i zbog toga što nelicencirani softver može da izazove štetu njihovoj organizaciji ili kompaniji. Ipak, manje od polovine njih navodi da su sigurni da je softver u njihovoj kompaniji licenciran na odgovarajući način, što znači da je situaciju neophodno poboljšati, kako bi se izbegli bezbednosni i operativni rizici.
Ova studija koja je obuhvatila skoro 22.000 korisnika računara i više od 2.000 IT menadžera iz 34 zemlje sveta pokazala je da su glavni razlozi za korišćenje licenciranih programa bezbednosne pretnje koje donosi zlonamerni softver ili malver,upadi hakera i gubitak podataka. Čak 64 odsto korisnika na svetskom nivou najviše plaši upada hakera i 59 procenata plaši se gubitka podataka.
Po objavljivanju studije, predsednica i direktorka BSA Viktorija Espinel je istakla da većina korisnika računara zapravo ne zna šta je instalirano na njihovim kompjuterima, i da to treba promeniti: „Postoje logični koraci koje menadžeri i administratori mogu da načine i postaraju se da njihove organizacije koriste originalni softver, sa odgovarajućom licencom”.
Celokupno BSA Globalno softversko istraživanje, koje sadrži podatke za svaku državu, dostupno je za preuzimanje na BSA vebsajtu: www.bsa.org/globalstudy
