Mladi sve više komuniciraju putem tzv. pametnih telefona. Ko još želi da propusti nešto važno ili bar na trenutak bude odsečen od ostatka sveta?

Linija podzemne železnice u jednom velikom nemačkom gradu, 8.30 ujutro. Mnogi mladi putnici deluju odsutno i čini se da uopšte ne primećuju svoju okolinu. Blago pognutih glava, bezizražajnih lica i očiju prikovanih za svoje pametne telefone. Tek poneki par očiju ne gleda u ekran. Za mnoge mlade ljude, njihov smartfon je postao toliko važan, da jednostavno ne mogu da zamisle svoj život bez tog minijaturnog računara. Zahvaljujući brojnim funkcijama, često ga opisuju kao švajcarski džepni nožić među mobilnim telefonima.

S vremenom je postao sastavni deo svakodnevice mladih. To se odnosi i na studente Judit (18) i Karla (20) iz Bona. Na pitanje čega bi se u životu najteže odrekli, oboje spontano odgovaraju - svog pametnog telefona!

Institut za istraživanje javnog mnjenja Forsa, u martu 2012. Sproveo je istraživanje među mladima između 14 i 19 o tome kako i koliko koriste mobilne telefone. Rezultat jasno govori da četiri od pet mladih priznaje da bi se radije odrekli alkohola nego mobilnog telefona. Osim toga, dve trećine ispitanika izjavilo je da bi se lakše snašlo bez televizije nego bez mobilnog. Još veće iznenađenje izazvao je sledeći rezultat: 60 odsto ispitanika priznalo je da je mobilni telefon za njih važniji od seksa!

Zašto baš odvajanje od smartfona mladima pada toliko teško pada?
Hans-Bernd Brozijus, profesor komunikologije sa Univerziteta u Minhenu, razlog pronalazi u velikoj mobilnosti mladih. "Odrasli imaju radno mesto na kojem sedeći provedu osam sati dnevno, i radnu sobu kod kuće. Dakle, uglavnom su fizički vezani za određeni radni prostor". S tih mesta, po pravilu mogu da pristupe internetu i da koriste onlajn-usluge. Mladima je međutim neophodno da sve to mogu u hodu.

Mladi u uzrastu između 18 i 25 godina koriste pametni telefon u proseku tri i po sata dnevno. To je rezultat istraživanja koje je za časopis Fokus u septembru 2013. napravila agencija Mindshare marketing. Ali pritom više od jednog sata dnevno otpada na čet-aplikacije za, kao što je WhatsApp. Na drugom mestu, sa 44 minuta dnevno, nalaze se društvene mreže, poput Facebooka.

Klasične funkcije mobilnog telefona, dakle telefoniranje i pisanje SMS-poruka, imaju sada sasvim sporednu ulogu: na njih odlazi u proseku samo 13 minuta dnevno. "Mladi koriste mnogo više funkcija pametnih telefona od odraslih", kaže profesor Brozijus. "A sa svakom novom funkcijom, on postaje sve manje zamenljiv".

Da li je takav trend opasan?
Američka psihoterapeutkinja Liza Merlo zabrinuto primećuje da su neki korisnici pametnih telefona često toliko usredsređeni na svoj uređaj, da gotovo i ne doživljavaju svoju neposrednu okolinu. Uz rastući broj funkcija dolazi i "opasnost od preterane fiksacije", kaže Liza Merlo u jednom svom članku. Strah od nepokrivenosti signalom, strah od prazne baterije ili pak strah od zaboravljanja mobilnog telefona dobio je čak i ime – nomofobija, a dolazi od izraza "no mobile phone phobia".

Deca rano počinju da redovno koriste telefon
Prema jednom britanskom istraživanju, gotovo dve trećine tamošnjeg stanovništva pati od nomofobije. I student prava iz Bona, Filip (22) strahovao je da bi mogao nešto propustiti dok nije onlajn. Upravo zbog čet-aplikacija poput WhatsAppa, teško bi se odrekao svog pametnog telefona.

Ipak, komunikolog Brozijus smatra da je nekakav kulturni pesimizam zbog rastuće upotrebe pametnih telefona, neprimeren. Prema njegovim rečima, odraslima su svojstveni i drugi oblici komuniciranja, dok su mladi odrasli uz komunikaciju preko pametnih telefona i zato za njega trend sve veće upotrebe tih uređaja sasvim normalan, piše Deutsche Welle na srpskom.

Komentare nam možete ostaviti i na Facebook stranici!

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.