Pre 25 godina, internet je bio samo zamisao jednog nepoznatog informatičara. Od tada je postao globalni fenomen koji je promenio živote milionima ljudi.
Britanac Tim Berners-Li je pre četvrt veka radio u jednoj od laboratorija Evropskog saveta za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi kada mu je sinula ideja kako da kombinovanjem različitih tehnika olakša pregledanje i sortiranje informacija putem umreženih računara.
Svoj izum predstavio je u članku objavljenom 12. marta 1989. koji se smatra "krštenicom" World Wide Web standarda, koji nam je poznat i danas.
Možda i ne znate da je internet svoje prve korake napravio u Americi? Na svega četiri računara, povezana kablovskom vezom, američka vojska stvorila je Arpanet (akronim od Advanced Research Project Agency Network), pra pretka današnjeg interneta. Bila je to veza, dakle samo četiri računara, korišćena u istraživačke svrhe u jednoj univerzitetskoj laboratoriji, pod kontrolom Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Pročitajte DALJE o nastanku interneta.
"U početku su ga kolege potpuno ignorisale", kazao je za AFP Mark Veber, kreator i konzervator programa o istoriji interneta u Muzeju istorije informatike u Kaliforniji. Berners-Li je konačno uspeo da ubedi CERN da prihvati njegov program nakon što je dokazao njegovu efikasnost putem onlajn telefonskog imenika.
Programirao je prvi veb-server na kome je bilo moguće snimiti dokumente, osmislio prvi pretraživač za pronalaženje stranica na internetu kao i mogućnost povezivanja dokumenata, tj. ono što danas nazivamo linkovanje.
"Lični računar je promenio naš način rada, ali je interent izvršio revoluciju u čitavom nizu sektora", rekao je Majkl Mekgvajer, analitičar u istraživačkom centru Gartner, navodeći kao primer muziku, film i medije.
Razvoj internet sajtova započeo je tek početkom devedesetih godina prošlog veka, pa je 1993. godine postojalo tek oko 100 sajtova. Već 1996. bilo ih je preko 100 hiljada! Do kraja prošle godine (2012) registrovana su 634 miliona aktivna veb sajta!
Od 1995. internet doživljava brzu ekspanziju. Njegov uticaj se širi na sve veći broj aktivnosti, od čitanja preko pisanja medijskih sadržaja, do učenja, političkog angažmana, pa sve do komunikacije sa prijateljima i rodbinom.
Krajem devedesetih prošlog veka WAP protokol omogućio je internet i na mobilnim telefonima. Počeci su bii vrlo skromni, sa jednostavnom grafikom i uglavnom tekstualnim sadržajima. Dolaskom GPRS-a počeli su da stižu bolji sadržaji i na mobilne platforme, a EDGE se pojavio nešto pre trećeg milenijuma. Mreže treće generacije pojavile su se 2001. godine, a danas one pokrivaju oko 15 odsto svetske populacije. Sledeći korak su bile LTE/4G mreže, koje su se pojavile 2009. godine. One se još uvek vrlo stidljivo koriste i ekspanzija još uvek nije dovoljno brza.
Međutim, jedan od glavnih principa interneta - otvorenost i jednako pravo pristupa, danas je ozbiljno ugrožen.
"Problem je u tome što je moguće ograničiti sposobnost ljudi da kritikuju vladu ili napraviti internet sa više brzina u kojem je inovatorima, kritičarima i borcima za ljudska prava sve teže da dopru do šire publike", smatra Veber, dodajući da je "mreža" tek napola izgrađena i da još uvek nije obuhvatila ceo svet.
Danas su sinonim za internet i društvene mreže. Kako su se one razvijale objasnili smo vam u OVOM TEKSTU, a pozivamo vas i da nas pratite na Facebook MobIT stranici!
