Možda to niste očekivali, ali iz Srbije stiže solidna količina spam poruka, koje se upućuju u ceo svet!

Količina spama u elektronskoj pošti 2013. godine je iznosila 69.6 odsto, što je 2.5 procenata manje nego 2012. Procenat elektronske pošte sa zlonamernim prikačenim fajlovima je bio 3.2 odsto - što je 0.2 procenata manje nego u 2012. godini, a 32.1 odsto fišing napada je usmereno na društvene mreže.

Količina spama u slanju mejlova je i dalje u padu - u poslednje tri godine broj poslatih neželjenih poruka je opao za 10.7 odsto.

U nekim spam kategorijama reklamno oglašavanje je u velikoj meri zamenjeno zlom poštom kao što su spam poruke koje reklamiraju ilegalnu robu i pornografiju. Tipičan primer je kategorija putovanja i turizma koji nosi 5 -10 odsto ukupnog spam saobraćaja.

Sajber kriminalci su tokom 2013. godine pokušali da zloupotrebe savete IT stručnjaka koji često preporučuju korisnicima da redovno ažuriraju antivirus programe, te se u mejlovima, za koje se činilo da su ih poslali poznatih proizvođači antivirus programa kao što su Kaspersky Lab, McAfee, ESET, Symantec..., insistiralo da korisnici odmah ažuriraju sisteme koristeći prikačeni fajl. Za fajl se ispostavilo da sadrži Trojanca iz grupe ZeuS/Zbot koja je napravljena da krade osetljive podatke korisnika, posebno finansijske informacije.

Darya Gudkova, zadužena za sektor analize sadržaja u kompaniji Kaspersky Lab je kazala da je treću godinu zaredom najčešći malver koji se širi putem mejla programi koji pokušavaju da ukradu poverljive informacije, uglavnom korisnička imena i šifre za internet bankarske sisteme. Međutim, kako objašnjava, u isto vreme, fišing napadi prelaze sa bankovnih računa na društvene mreže i mejlove.

Ovo se delom može objasniti činjenicom da današnji mejl nalozi često daju previše pristupa sadržajima, uključujući mejl, podatke sa socijalnih mreža, instant poruke, cloud skladišta i ponekad čak i podatke sa kreditne kartice. Azija je odgovorna za 55.5 odsto spamova u svetu u 2013. godini, što je povećanje od 5.3 odsto u odnosu na 2012, prati je Severna Amerika sa 19 odsto, što je rast od 3.2 procentna poena.

Udeo Istočne Evrope se skoro udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, stavljajući ovu oblast na treće mesto sa 13.3 odsto, Zapadna Evropa ostaje na četvrtom mestu uprkos smanjenju od 2.4 procentna poena, dok je udeo Latinske Amerike na petom mestu sa trostrukim padom u poređenju sa 2012. godinom.