Najpametnije mašine koje je čovek (zasad) izumeo uopšte ne izgledaju onako kako smo nekada zamišljali - kao čuveni droidi R2-D2 i C-3PO iz kultnih Zvezdanih ratova.
Da li je to zato što se ideja veštačke inteligencije negde usput izgubila?
Kako piše BBC, moderna dostignuća na polju veštačke inteligencije verovatno nisu ostvarenje snova njenih osnivača, a pioniri u toj naučnoj oblasti ni sanjali nisu da će najpametnije mašine na svetu danas izgledati ovako kako izgledaju.
Fraza "veštačka inteligencija" je rođena godine 1956, kada su učesnici istraživačkog kampa na koledžu u Nju Hempširu tim rečima opisali svoja nastojanja da otkriju način da mašine koriste jezik, stvaraju apstrakcije i koncepte i rešavaju probleme kao ljudi.
Facebook je ovog meseca najavio zanimljiv projekat zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Po mišljenju jednog od najvećih stručnjaka u toj oblasti, projektom će biti sprovedeno prvoklasno istraživanje veštačke inteligencije, "korišćenjem svog znanja koje su ljudi podelili na Facebooku".
Šta će oni zaprao raditi?
Najjednostavnije rečeno, "obučiće" algoritme da ispituju i analiziraju ogromne količine podataka, u nadi da će u nekom trenutku dobiti "pametne odgovore". Google, IBM i mnogi drugi već koriste tu tehniku i postižu komercijalne uspehe, a "inteligencija" koju stvaraju potpora je za sve - od internet pretraga, do onlajn prevoda stranih jezika.
Pošto proračuni ovakvih mašina uključuju stvaranje statističkih veza u okviru ogromne količine podataka, njihovo "razmišljanje" neshvatljivo je za čoveka. Često, ovakvi sistemi daju naizgled inteligentne odgovore, ali niko zapravo pojma nema kako dolaze do zaključaka.
Jedan od skeptika povodom pravca kojim idu proučavanja veštačke inteligencije je autor i akademik Daglas Hofštater, dobitnik Pulicerove nagrade 1976. godine za knjigu " Gödel, Escher, Bach ". Za "The Atlantic Magazine", taj američki fizičar ističe da je naziv "inteligencija" za ono što se danas radi u toj oblasti jednostavno - neprikladan.
Po njemu, čak i ako iz "brutalne kompjuterske moći obrade podataka" proizađe "pametan odgovor" - to je nevažno, jer je korišćen metod koji nema veze sa inteligentnim razmišljanjem.
Hofštater kaže da ne želi da ima ikakve veze sa zabludom u kojoj "fensi kompjuterske programime" mešaju sa inteligencijom - jer to jednostavno, "veze sa inteligencijom nema".
Kako navodi BBC, čak i oni koji propagiraju "fensi programe" priznaju da je to što je akcenat na količinama podataka može samo da nas udalji od prvobitne ideje veštačke inteligencije.
Ili je možda vreme da čovek odustane od slike veštačke inteligencije koju otelotvoruje nekakvo mehaničko biće koje liči na čoveka, a ustvari je mašina?
Doduše, i funkcionisanje ljudskog mozga je, u krajnjoj instanci, još uvek misterija. A mašine koje čovek stvara ne moraju da misle kao mi, da bi nam služile, radile s nama, čak nas i razumele.
Postavlja se, zato, pitanje koji bi termin trebalo da zameni "veštačku inteligenciju", a BBC primećuje da bi - s obzirom na pravac kojim ide tehnologija - prikladnija fraza bila "mehaničko rasuđivanje".
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
