Nedavno gašenje Winamp servisa inspirisalo nas je da se damo u potragu za servisima bez kojih nekada nismo mogli da zamislimo dan na netu, a danas smo ih gotovo zaboravili.

Bez obzira na to kada smo napravili prve internet korake, pre 10, 20 ili 30 godina, u nekom trenutku gotovo svaki od ovih servisa koji su nalisti rado smo koristili. Neke smo koristili zato što su bili odlični, neke zato što nisu imali alternativu, a neke samo zbog toga što u tom momentu nismo znali za bolje.

Danas, kada je izbor neograničen tvorci novih internet servisa moraju da budu izuzetno kreativni, maštoviti, ali i pronicljivi i vizionari, da vide mnogo dalje od sadašnjeg trenutka - u budućnost, u kojoj mora biti mesta i za njihov servis.

Nažalost, mnogi od servisa sa ove liste više ne postoje ili su na netu pristni u nekoj od prastarih verzija. One ne mogu da se izbore sa konkurentskim servisima koji se razvijaju isto onoliko brzo, koliko brzo žive današnji korisnici, koji su u stalnoj potrazi za nečim novim i naprednijim.

Opet, sa druge strane, neki od ovih servisa, poput MySpacea dobili su čak i moderan oblik, "poželjne" opcije i druge zanimacije, ali im to nije pomoglo da padnu u zaborav, jer je sve to stiglo prekasno ili je jednostavno bilo nedovoljno zbog nabujale konkurencije.

MySpace

Nedavno redizajnirani servis za onlajn druženje i slušanje muzike prošao je sve, od sjaja do očaja! Bio je najpopularnija društvena mreža tokom i nakon 2003. godine, a onda je stigao Facebook i sve pokvario. MySpace je bio široko prihvaćen i od strane velikih muzičkih zvezda, koje su preko njega komunicirale sa obožavaocima, a danas, iako ga je Džastin Timberlejk otkupio i pokušao oživljavanje, praktično zaboravljen. Svi "vise" na Fejsu, Twitteru, Pinterestu i Tumblru - MySpace više nije "in"!

Outlook Express

Ne postoji šansa da ga u nekom trenutku kod kuće ili na poslu niste koristili! Legendarni i-mejl klijent, prostog izgleda, mada ne baš naročito lep, ali je radio posao godinama. Onda je došao običaj da se svi mejlovi nose sa sobom, odnosno da se drže na nekom javnom mejl servisu. Prvo je to bio Yahoo Mail, a sada GMail, Hotmail, Outlook i drugi servisi. Inače, kada smo kod poslednja dva, Outlook Express nije u potpunosti ugašen. Neke od njegovih funkcija žive i danas kroz Hotmail, odnosno Outlook. Prvi put se pojavio sa Windows 98 operativnim sistemom, a 2005. i 2007. na njemu su se zasnivali i Windows Mail i Windows Live Mail mejl klijenti.

AltaVista

Pre Googla, koji se pojavio 1998. godine, postojala je AltaVista. Sećate se tog internet pretraživača? Suvi tekst, hrpa linkova, smešno tamnožuto zaglavlje i ostali slovni sadržaji tada su bili ultra-dostignuće, a danas na to gledamo kao na drag početak, za koji je dobro da je evoluirao. AltaVista se pojavila 1995. godine, a 2003. ju je kupio Yahoo, da bi 8. jula 2013. bila potpuno ugašena.

ICQ

Preteča svega što se danas zove četom i instant porukama pojavila se 1996. godine. U to vreme ICQ bio je planetarni, ogroman hit, koji je spojio milione i milione ljudi. Danas je oživljen na mobilnim uređajima, ali se na računarima ne može pohvaliti nekom posebno velikom korisničkom bazom. Kupio ga je AOL 2011. godine, a danas je deo ruske Mail.ru kompanije, koja se probija i na američko tržište.

Napster

I danas ga proklinju i muzičari i posebno muzički producenti, ali Napster je nesumnjivo izazvao revoluciju što se muzike u digitalnom obliku tiče. Ilegalno skidanje i preslušavanje pesama postalo je dostupno svakom korisniku koji je imao vezu sa internetom, a za koliko je zelenih novčanica tačno oštetio muzičku industriju verovatno nikada nećemo saznati. Ipak, zahvaljujući Napsteru nastali su legalni servisi, poput iTunesa, Pandore i drugih danas popularnih striming i prodajnih muzičkih i radio usluga. Napster se pojavio 1999. godine, a sa prvom tužbom susreo se već 2001. Danas je ujedinjen sa Rhapsody servisom, dostupan je u 15-ak zemalja i ne krši autorska prava.

Usenet

Razvijen je 1979. godine, a oživljen već naredne i bio je prva računarska komunikaciona mreža. Svi oni koji su bili uključeni u Usenet imali su na raspolaganju Newsgroup sekcije, u kojima su se pojavljivale tematske vesti, a korisnici su komunicirali putem članaka i postova. Usenet je stari predak internet foruma kakve danas poznajemo i bio je razvijen i pre World Wide Web standarda. Dakle, star, ali dobar i napredan za to vreme!

GeoCities

Pojavio se 1995. godine u Americi i u tom momentu imao je šest "komšiluka". Korisnici su mogli da naprave svoje mikro-sajtove, koji su se uklapali u komšiluke prema mestu njihovog stanovanja. GeoCities je postao popularan, jer je korisnicima omogućavao da prave jednostavne lične stranice, da koriste zvučne efekte, četuju i preledaju druge komšiluke. Yahoo je kupio GeoCities u momentu kada je taj sajt bio treći po popularnosti u svetu, a danas postoji samo verzija za japansko tržište.

Natscape

Početkom devedesetih bio je primarni internet pregledač, a onda je došao Internet Explorer i Netscape je lagano gubio na popularnosti. Do 2006. godine udeo Netscape pregledača bio je manji od jednog procenta. Kompanija AOL je kupila Netscape 1999. godine, a potom je otkriven Netscape kod i stvorena Mozilla organizacija, koja je nsatavila da ga razvija.

Winamp

Kompanija AOL najavila je da će 20. decembra Winamp i zvanično prestati da postoji, ali su se onda pojavile glasine da će ga kupiti Microsoft za svoj muzički striming servis i Xbox usluge. Winamp je devedesetih bio omiljeni muzički plejer na računarima, posebno DJ stručnjaka, koji se i danas "lože" na Winamp ;)

Ovaj tekst nastao je zahvaljujući Wikipediji i ukoliko smo izostavili neki vaš omiljeni servis koji više ne koristite, a bio je svetski hit - čekamo vas na MONDO MobIT Facebook stranici, da o tome pričamo.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.