To što je pre petnaest godina bio MP3, sada su E-knjige, odnosno elektronske knjige. Isto kao i muzika i knjige se ilegalno mogu skinuti sa Interneta.

Izdavačke kuće su bespomoćne uprkos zakonima.

I muzička industrija je taj problem do pre par godina potcenjivala, a onda se strategija uticajnih izdavačkih kuća promenila. Da li će tako biti i sa knjigama?

Kada je 1999. godine Napster, najveća svetska muzička berza počela sa radom na Internetu, nije prošlo mnogo vremena, dok tu ilegalnu ponudu nisu otkrili milioni ljubitelja muzike. U jednom trenutku, preko deset miliona ljudi koristilo je Napster, kako bi sebe i druge "opremali" besplatnom muzikom.

Dok privreda nije uspostavila kontrolu i ponudila legalnu alternativu, prošlo je dobrih deset godina. Moć MP3 tržišta muzička industrija nije prepoznala na vreme. Pre nje to su učinili razni koncerni u drugim branšama kao što su Apple (iTunes), Amazon ili nemačka platforma MusiLoud, koji su kolač međusobno podelili - i dan danas ga dele.

Muzički menadžeri su na svetsku globalnu mrežu gledali kao na digitalno igralište. Šefovi diskografskih kuća nisu mogli da veruju da će MP3 i Internet biti u stanju da u distribuciji muzike naprave takav haos. Onog trenutka kada je problem prepoznat, bilo je bilo prekasno, šteta je bila prevelika. Ali nikad nije kasno.

Trgovina kopijama elektronskih knjiga još uvek je na počecima. Za njih još uvek ne postoji tako veliki interes, samo se stručna literatura sve više objavljuje u digitalnoj formi. Ipak izdavačke kuće bile su svesne da će se sa piraterijom suočiti pre ili kasnije. Brzo su shvatile da elektronske knjige moraju što pre da se nađu i na Internetu, kako ne bi izgubile kontrolu. I to bez tehničkih problema, po pristupačnim cenama.

Sredinom 2000. krenulo se u akciju: najpre su se tržišni lider Amazon, ali i druge platforme specijalizovale za distribuciju literature, kao što su Libri ili Libreka. Iz oblasti beletristike više gotovo da nema štampane knjige, koja ne može da se nađe i u elektronskom obliku. Doduše, tržišni udeo elektronskih knjiga 2011. godine bio je svega 0,8 odsto, ali se protekle godine povećao na 2,4 procenta.

Razloga za slabo interesovanje je mnogo. Mnogi još uvek više vole papir u rukama, nego čitanje sa ekrana. Mnogi se žale da su cene elektronskih knjiga previsoke. Uz to one često sadrže digitalnu zaštitu, koja korisnicima onemogućava čitanje knjige na više računara. Mnogi korisnici protivili su se ambicijama Amazona da dominira tržištem, tako što je uveo svoj format i elektronsku knjigu Kindl.

Ilegalni ponuđači pokušavaju Internet gigantima da potkopaju temelje. Portal "TorBoks" trenutno nudi oko 42.000 elektronskih knjiga, među njima i bestselere i, kako navodi, mesečno beleži preko 1.2 miliona preuzimanja elektronskih knjiga.

Korisnike posebno raduje to što za razliku od legalnih prodavaca, ovde nema zaštite za umnožavanje. Knjige mogu bez problema da se kopiraju i prenose na sve tablet i druge računare. TorBoks od početka oktobra korisnicima nudi i opciju "Sve što možete pročitati", takozvani fletrejt, za samo tri evra mesečno, prenosi DW portal.

To što internet pirati rade, tržišni lider Amazon uskoro želi da realizuje legalnim sredstvima. Zbog svog gigantskog tržišta Amazon može sam da određuje cene i nastaviće da ih spušta do krajnjih granica, što će za posledicu imati da će autori i izdavači biti oštećeni. Na taj način će im legalnim putem biti naneta slična šteta koju imaju zbog ilegalnih portala.

Internet pirati iz TorBoks sebe pomalo vide kao Robina Huda, koji kradu bogatima i daju siromašnima. Oni su se uključili u borbu protiv giganta i iznenadili izdavačke kuće ponudom da obustave onu za preuzimanje na Internetu. Zauzvrat Udruženje nemačkih trgovaca knjigama trebalo bi da se pobrine da se u Nemačkoj uvede domaći fletrejt za elektronske knjige, čime bi se Amazonu i drugima onemogućilo da ubiru plodove sa domaćeg tržišta.

Do tog dogovora ipak nije došlo. Umesto toga, Udruženje nemačkih trgovaca knjigama zalaže se za prosvećenje. "Korisnicima želimo da ukažemo da se koristeći takve platforme kreću po ilegalnom tlu. Istovremeno želimo da ih upoznamo sa legalnom ponudom", kaže portparolka Klaudija Paul. Samo platforma Libreka.de u svojoj ponudi ima 270.000 naslova. "Verujemo da će se većina korisnika ponašati legalno. Mi ne držimo mnogo do sankcija u ovoj oblasti". Ipak protiv ilegalnih platformi se moraju preduzeti jasne mere. Na tom planu Udruženje nemačkih trgovaca knjigama očekuje akciju nadležnih službi i Anti-piratske organizacije.

Izdavačke kuće se protive i ideji fletrejta, a time bi mogli jednim udarcem da ubiju dve muve: da suzbiju pirateriju, kao i da internet gigantu oduzmu pravo na ponudu fletrejta. Autori i izdavačke kuće u tom bi slučaju morali da se zadovolje manjom zaradom. Ali ni muzička industrija, ni muzičari od legalne prodaje MP3 nisu propali. Posle postignute zarade od više milijardi evra, muzičko tržište se polako ponovo konsoliduje. Svaki peti evro danas se zarađuje od MP3 prodaje, a beleži se i tendencija daljeg rasta.