Među aplikacijama za pametne telefone ima i takvih na kojima može nešto i da se zaradi. Ali i da se usput zabavi.
Tomas Osvald ima neobičan hobi. Ovaj 44-godišnji policajac obavlja sitne poslove. "Vozim se po Minhenu biciklom i obavljam razne sitnije zadatke. Nešto, na primer, fotografišem ili pogledam ima li u nekom lokalu bežični priključak za internet, WLAN". Za svaki obavljen zadatak Osvald dobija bodove ili novac.
Po jednom zadatku može da se zaradi između jednog i deset evra. A to omogućava aplikacija za pametni telefon Streetspotr.
Korisnik otvori aplikaciju na svom pametnom telefonu i na planu grada vidi označena mesta na kojima može da obavi zadatke. Nekad je to fotografisanje jelovnika nekog restorana, nekada treba da se pogleda da li u nekom restoranu prodaju određenu vrstu pića ili da se proveri da li u određeni restoran može da se uđe sa invalidskim kolicima, piše DW.
"Prikupljene podatke mi prodajemo svojim nalogodavcima", objašnjava Dorotea Uct koja je vodi taj posao u Nemačkoj. "Naši korisnici su na primer oni koji izdaju adresare, i koji žele da imaju podatke o radnim vremenima prodavnica, ili proizvođači navigacionih uređaja, koji žele da naprave aktuelne karte". Preduzeća tako dolaze do informacija koje je ranije bilo krajnje teško i skupo prikupiti.
Markus Bekedal iz Društva za građanska prava "Digitalno društvo" nije time iznenađen. "Zabavni elementi kao skupljanje reputacije mogu više da motivišu, nego novac".
Za Bekedala je taj poslovni model ipak sporan. "To je novi oblik iskorišćavanja. Korisnici čine uslugu preduzećima. Novac koji dobiju nije ni u kakvom odnosu sa uloženim vremenom. To je loše plaćeno, nema zaštite na radu, nema sindikata - zapravo je reč je o kapitalizmu 3.0".
Dorotea Uct se ne slaže. Sve je na dobrovoljnoj bazi. Korisnici bi mogli da se uporede sa samostalnim delatnicima, koji sami moraju da se pobrinu za osiguranje i prijavu poreza. "To, naravno, nije posao kod kojeg postoji obaveza socijalnog osiguranja, ali sve je pravno utemeljeno i nije reč o izrabljivanju", kaže Uct. Kod prosečne zarade od pet do deset evra po korisniku mesečno, finansijski aspekt je sporedna stvar. Brojni korisnici to doživljavaju kao igru.
Ta igra sa prikupljanjem podataka mogla bi da promeni društvo jer korisnici, poput mrava, malo po malo, donose brdo informacija - ne samo kod Streetspotra.
Ali, po njegovom mišljenju, važno je da to znanje na kraju bude dostupno svima. Ali takav razvoj događaja u sebi krije i opasnosti. Ima mnogo razloga da svaka informacija ne bude svakome dostupna. Dorotea Uct iz Streetspotra je toga svesna. Svaki zahtev se zato pomno preispituje pre nego što se ponudi zajednici korisnika aplikacije. Zahtev jednog detektiva za fotografisanjem svih registarskih tablica automobila u gradu zato nije prihvaćen.
Za Tomasa Osvalda ti aspekti ne igraju nikakvu ulogu. Otkako je krajem 2012. instalirao aplikaciju, Osvald je posetio više od 450 odredišta - nekad i po 40 na dan. To što je malo zaradio, za njega je sporedna stvar. "Ne radi se o zaradi već o zabavi", kaže Osvald. Većina mikro-poslova uopšte nije plaćena. "Izađem i vidim zanimljive stvari. Vidio sam mnoge znamenitosti u svom gradu za koje ranije uopšte nisam znao. To nije iskorišćavanje jer je sve na dobrovoljnoj osnovi, to je mešavina hobija, popunjavanja slobodnog vremena i fitnesa. Onaj ko ne želi to da radi - ne mora".
U Srbiji ovakvih radnika još uvek nema niti će ih uskoro biti, sve su prilike...
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.