Saznali smo da li podaci u oblaku zaista kisnu, odnosno mogu li se istopiti i kako je bioskopsku salu zamenio TV sa klaud platformom.

Tradicija bioskopa kao društveno-kulturni fenomen na našim prostorima datira još iz 19. veka. Prva bioskopska projekcija u Srbiji i na Balkanu održana je 6. juna 1896. godine u beogradskoj kafani”Kod zlatnog krsta” na Terazijama.

Tokom ovog prikaza, zastupnik braće Limijer, Andre Kare, zajedno sa mehaničarem Žilom Giren prikazao je program veoma sličan prvoj bioskopskoj predstavi u istoriji kinematografije, održanoj u Parizu 28. decembra 1895. godine (”Rušenje zida”, ”Kupanje u moru”, ”Ulazak voza u stanicu” itd.). Pored velikog broja znatiželjnih Beograđana, projekciji je prisustvoao i sam kralj Aleksandar Obrenović. Ubrzo nakon te prve beogradske projekcije, pokretne slike su postale omiljene među radoznalom domaćom publikom, te su bioskopi polako nalazili svoje mesto u gradovima širom zemlje.

Prvi stalni bioskop u Srbiji - ”Grand bioskop“, otvoren je u hotelu ”Pariz“ Svetozara Botorića 13. decembra 1908. godine. Do početka Prvog svetskog rata u Beogradu otvoreno je čak 18 stalnih bioskopa, dok su skoro sva veća mesta takođe imala svoje bioskopske sale.

Za relativno kratko vreme, od početnih kratkometražnih crno-belih nemih filmova, tehnologija je vrtoglavno napredovala kako bi udovoljila sve većoj potražnji publike željne novih doživljaja. Bioskopi su stoga počeli da pružaju sve kvalitetnije i raznovrsnije tehničke mogućnosti, počevši najpre od filma u boji, preko stereo pa zatim i okružujućeg zvuka, pa sve do poslednje IMAX i 3D tehnologije.

Razvoj tehnologije se srećom nije zaustavio na tome, te je tokom devedesetih godina prošlog veka usledila digitalna revolucija koja je zauvek promenila svet u kome živimo i omogućila da uživamo u čarima kućnog bioskopa. Zahvaljujući binarnom kodu, danas možemo bez ikakve muke uživati u najkvalitetnijem zvuku i slici, ali i kreirati sadržaj koji istog trenutka možemo deliti sa ostalim uređajima putem bežične internet konekcije. Ovaj čudesan ples jedinica i nula nam dakle omogućava neverovatnu slobodu da uživamo u multimedijalnom sadržaju nezavisno od vremena i lokacije.

Jedna od novina današnjih kućnih bioskopa je upravo povezanost uređaja kao što su Smart televizori sa postojećom kućnom mrežnom i internetom. Recimo, kompanija LG Electronics je nedavno predstavila novi LG Cloud servis. Ova usluga omogućava svim vlasnicima LG CINEMA 3D Smart televizora da putem interneta sa bilo koje lokacije pristupe besplatnom ličnom virtuelnom prostoru za skladištenje u veličini od 5 GB.

Zahvaljujući sopstvenom oblaku, korisnici osim što mogu da čuvaju datoteke, fotografije, video i muziku, mogu i sa neverovatnom lakoćom strimovati sav postojeći digitalni sadržaj na televizor, i to bez ikakvog dodatnog preuzimanja i opterećivanja lokalnih resursa. Servisu se veoma jednostavno može pristupiti uz pomoć aplikacije za Android smart telefone, dok korisnici LG Smart televizora i PC računara to mogu učiniti putem LG SmartWorld onlajn prodavnice, odnosno putem LG Cloud sajta.

Ono što je zanimljivo kada je u pitanju LG Cloud servis jeste i mogućnost automatske sinhronizacije sadržaja. Na ovaj način, svi označeni folderi na vašem računaru i smart telefonu će automatski biti sinhronizovani sa vašim LG Smart televizorom i uredno ažurirani sa LG Cloud servisom. Pored toga, ova usluga vam pruža multimedijalnu slobodu kao nikad do sad. Koristeći LG Cloud, korisnici imaju mogućnost sopstvenog odabira multimedijalnog sadržaja i neverovatne mobilnosti.

Više o podešavanju Clouda možete pročitati OVDE.

Nezavisno od toga gde se nalazite, uz pomoć vašeg ličnog oblaka i LG televizora koji podržavaju ovaj servis, uživanje u omiljenim filmovima, muzici i raznim aplikacijama će vam uvek biti na dohvat ruke, i to samo nakon nešto više od jednog veka od kada je prikazana prva bioskopska projekcija na ovim prostorima.

Da li podaci u oblaku kisnu?

Istraživanja pokazuju da više od polovine Cloud korisnika brine zbog svojih podataka kada je vreme loše ili pada kiša.

Mnogi korisnici, kako u Srbiji, tako i širom sveta uveliko koriste prednosti Cloud usluge, ali u poslednje vreme internetom kruže “različite zavere“ protiv nje. Recimo, mnogi korisnici “vrlo su zabrinuti“ zbog činjenice da će im fajlovi i video snimci u oblaku pokisnuti kada pada kiša. Kako prenosi Daily Mail, mnoge korisnike brine i toplo vreme, koje bi moglo da im “istopi fajlove iz Oblaka“. Šta kažete tek na sumnju da će im vetar “raspršiti“ fajlove na sve strane.

Nekolicina ljudi, od 1.004 anketiranih “osnovano se pribojava“ oluje i nevremena, koji bi mogli da unište njihove fajlove. Ukupno, 54 odsto ljudi koji koriste Cloud uslugu sumnja da će vremenske prilike oštetiti ili uništiti njihove fajlove!

Kao što možete da vidite, apsurdni strahovi, iz očiglednog neznanja šire se među korisnicima brže nego što bi bilo ko mogao da pretpostavi. Zato ne dozvolite da ovaj talas izmišljotina zapljusne i vas!

Mogućnost da vam kiša spere ili vetar oduva fajlove u Oblaku jednaka je mogućnosti da danas otputujete na Mesec.

(MONDO)

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.