Ako se sećate Internet Explorer-a, sećate se i mnogobrojnih bagova, ali i kriznih bezbednosnih situacija, zbog kojih je internet kakav danas znamo mogao da bude rasturen.
Sredinom avgusta 2020. godine, ah ta POSEBNA godina u svakom smislu, navršilo se 25 godina otkad je Microsoft predstavio svoj pregledač interneta - INTERNET EXPLORER!
Sticajem okolnosti, jubilej se dešavau vreme istrage poslovnih praksi u najmanje četiri velike tehnološke kompanije, koju sprovodi specijalno oformljeni komitet pri američkom Kongresu.
Ekipe iz Redmonda tamo nema, a i da su pozvani, za njih bi to bila samo repriza, jer se upravo Microsoft našao u sličnoj situaciji krajem prošlog veka, praktično prvi prošavši sve što ostale kompanije prolaze sad.
Povod za sudsko rešetanje upravo je bio Internet Explorer, pa u narednim redovima sledi kratka retrospektiva sudbine ovog programa.
Prvobitno, kad je tokom devedesetih godina internet još uvek hvatao zalet, Microsoft se nije preterano obazirao na tu novotariju.Vrhovni poglavica kompanije Bil Gejts je, kako je naknadno priznao, pogrešno procenio da je komercijalna upotreba globalne mreže izuzetno ograničena.
No, samo nekoliko meseci nakon što je Netscape Navigator pokrenut (decembar 1994.) ploča je brže-bolje promenjena, pa su vredni programeri obezbedili licencu za kôd Mosaic-a na kome je Navigator zasnovan i napravili su Internet Explorer, koji se pojavio 16. avgusta naredne godine.
Microsoft program nije bio najsrećnije optimizovan za Javu, a mučili su ga i bagovi. Međutim, ono što ga je razlikovalo od konkurenta je to što je bio besplatan (Navigator je tada, ukoliko ga provajder nije nudio uz pretplatu, koštao 50$).
Standard koji je i dan danas na snazi, po kome su pregledači interneta besplatni, uspostavljen je baš tada, dolaskom Internet Explorer-a u prvoj verziji ikad.
Do kraja 1997. godine, zastupljenost Navigatora se sa 80% prepolovila. Činjenica da je Microsoft imao sopstveni operativni sistem preko koga bi distribuirao program mirisala je na uspostavljanje monopola i gušenje konkurencije, prakse koje se u američkom pravosudnom sistemu sankcionišu zakonom. Suđenje je počelo u maju 1998. godine a završilo skoro dve godine kasnije na štetu Microsoft kompanije. Međutim, tokom inicijalne presude, sudija Tomas P. Džekson je pored konstatacije monopola, naredio da se kompanija podeli na deo, koji bi se bavio isključivo Windows operativnim sistemom i drugi, koji bi bio zadužen za ostale softverske proizvode.
Takva izričita formulacija, bez makar formalnog poziva za odvojen pretres, pružio je osuđenoj strani municiju za žalbu protiv presude. Šestog septembra 2001. godine, Ministarstvo pravde saopštilo je da odustaje od ove ideje, a Microsoft je bio primoran da sastavi interno telo protiv monopola, koje će kontrolisati sva buduća poslovanja. Za Netscape, kog je kupio AOL (kasnije Verizon Media), već je bilo kasno. Do 2004. Internet Explorer je suvereno vladao nad 90% tržišta.
Microsoft je pobedio, ali ta pobeda biće kratkog daha...
Od zvučnijih imena, preostala je Opera, a početkom veka pojavio se i Firefox (2002). Oba tzv. browser-a bila su daleko bolja od Internet Explorer-a, koga su vazda mučili bagovi, manjak standardizacije… Ukratko, i na vrhuncu bi čovek pomislio da koristi neku BETA verziju programa. Za period od 2004. do 2013. postoji nekoliko statističkih izveštaja, i na svima su brojke oscilirale, ali je trend pada, naročito kada je Chrome 2008. počeo rad, bio evidentan. Tokom tih godina, upotreba Internet Explorer-a pala je na ispod 30%. Konkurencija ga je vremenom svela na ispod 5%.
Microsoft će ga, na mestu primarnog pregledača interneta, 2015. zameniti Edge-om, koji se bezuspešno batrgao sve do 2018, kad je počeo njegov potpuni remont na Chromium endžinu. Novi Edge se odlično drži i ispred njega je samo neprikosnoveni Chrome. Internet Explorer i dalje postoji, ali je za prosečne korisnike zanemarljiv i mahom se koristi u mračnim hodnicima kompanija, koje žive pod kamenom i nemaju pojma šta se oko njih dešava…
Senator Ričard Blumental je u intervjuu za The New York Times u maju 2018. izjavio: “Zamislite svet u kome je Microsoft-u dozvoljen monopol nad programima za surfovanje, da se to dogodilo, on bi mogao da kontroliše budućnost interneta”. Uistinu, tadašnje kresanje krila upravo je oslobodilo prostor za uspon Google kompanije, ali i kompanija Facebook i Amazon. Pre toga internet je bio skrojen upravo prema Internet Explorer programu, a on konstantno korišćen za sajber napade, pronevere različitih tipova i ko zna kakve još zlonamerne stvari, kojih nismo ni bili svesni. Da Microsoft nije na vreme zaustavljen sa širenjem Internet Explorer-a danas bi internet kakav znamo verovatno bio mnogo gore i manje bezbedno mesto.
Zapravo, od pojave Firefox, Opera, Chrome, pa i kasnijih pregledača ljudi su počeli da mrze Internet Explorer, jer su shvatili koliko je loš i koliko im muke potencijalno i u praksi zadaje. Internet Explorer je dok Microsoft nije digao ruke od njega bio najomraženiji program na svetu i softver, koji su ljudi obožavali da mrze.
Ironično je da su upravo oni sad na udaru za ista nedela. Kada se podvuče crta, Microsoft i nije naročito propatio. I dalje je to jedna od dominantnih kompanija, čiji godišnji profit višestruko prevazilazi onaj iz “zlatnog doba” Explorer-a. Samo u odnosu na pomenute kolege trenutno privlači malo manje pažnje, što i nije tako loše.
Verovatno će pred Evropsku komisiju, kojoj se razvojni tim Slack programa požalio da je Microsoft Teams, sad sastavni deo Office 365 tj. Microsoft 365 paketa, prekopirana aplikacija, ali i to će zasigurno pregrmeti.
Da li ste i vi koristili Internet Explorer i šta od njega pamtite?
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(SK / MONDO)
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
