Da li će savremenost dotući svetsku, a posebnu švajcarsku, industriju klasičnih mehaničkih satova ili će marketinški magovi ipak ubediti neke da daju ogromne svote na dokaz stila, prošitjate uMONDU pisanje Fajnenšel tajmsa.
Industrija satova se oduvek oslanjala na ekonomsku iracionalnost. Za pet funti možete kupiti digitalni sat marke Casio, koji će mnogo pouzdanije pokazivati tačno vreme od mehaničkog "patek philippe grand complications", a on košta 40.000 puta više.
Svaki sat priča svoju priču, kaže jedan marketinški slogan. Priča industrije satova je ta da će milioni ljudi platiti ogromnu premiju za stil, a ne za funkcionalnost. Ili, kako se poetski izrazio modni kreator Ralf Loren (Ralph Lauren), "elegantan sat, kao i dobro dizajnirani automobil, treba posmatrati kao 'umetnost koja se kreće'".
Ipak, ekonomska iracionalnost ima i svoje granice. Pametni sat kompanije Epl (Apple) je te granice bez milosti razotkrio, ponudivši tržištu radikalno različit tip funkcionalnosti i veoma drugačiju vrstu stila.
Prema podacima istraživačke kompanije Stratedži analitiks (Strategy Analytics), "epl voč" (Apple Watch), koji se na tržištima pojavio pre manje od pet godina, beleži veći obim prodaje od cele švajcarske industrije, koja proizvodi ručne satove pune 152 godine.
Prošle godine, Eplova prodaja je skočila za 36 odsto na skoro 31 milion ručnih satova, dok je švajcarska industrija ukupno isporučila oko 21 milion satova, zabeleživši pad od 13 odsto.
Jedina uteha za švajcarske sajdžije je to što i dalje imaju veće prihode: 21 milijarda američkih dolara, u odnosu na Eplovih 11 milijardi. Međutim, ako se sadašnji trend nastavi, Epl će preteći Švajcarce i u tom pogledu, već do 2023. godine.
Naravno, bilo bi pogrešno posmatrati "epl voč" kao običan sat. Uspeh pametnih satova nastavak je dobro poznate priče koja je već prerasla u kliše – o softveru koji gura u zaborav hardver, kao što se desilo sa fotoaparatima, digitronima i DVD diskovima.
Pametni sat ne pokazuje samo tačno vreme – on funkcioniše kao nosivi kompjuter. Povezan sa prodavnicom aplikacija, pametni sat može vršiti na stotine drugih funkcija, od slanja i primanja poruka do praćenja pulsa, menstrualnog ciklusa i nivoa glukoze, od kontrolisanja rute plivača na otvorenim vodama do proveravanja da li preterana buka oštećuje vaše čulo sluha.
Kompanija Epl svoj pametni sat sve više pozicionira kao uređaj čija je osnovna funkcija praćenje zdravstvenog stanja korisnika. Prema rečima Sambel Desai (Sumbul Desai) potpredsednice ove kompanije zadužene za zdravlje, ovaj sat je "neverovatna platforma" koja osnažuje korisnike, pružajući im informacije o njihovom zdravlju, na osnovu kojih oni mogu da planiraju svoje dalje postupke. Među opcijama se nalazi čak i aplikacija za prikaz elektrokardiograma, sa koje se podaci mogu proslediti vašem lekaru.
Iz uspona pametnih satova možemo naučiti nekoliko korisnih lekcija. Prvo, u svakoj tradicionalnoj industriji je sada izuzetno teško predvideti odakle se mogu pojaviti najveći rivali, s obzirom na promenljivost konkurencije. Ko je mogao da pomisli 1984. godine, kada je Stiv Džobs (Steve Jobs) predstavio prvi personalni računar "mekintoš", da će Epl naneti tako ozbiljan udarac švajcarskom horološkom univerzumu nekoliko decenija kasnije?
Drugo, pametni proizvod će se uvek prodavati više od "glupog". Za korisnika, mogućnost povezivanja uređaja sa sopstvenom personalizovanom grupom aplikacija predstavlja jak razlog da ostane veran istom pružaocu usluga.
Treće, u toku je snažan generacijski pomak, gde mlađi potrošači sve više žive svoj život na internetu. Prodaja tradicionalnih satova mladim kupcima zabeležila je posebno oštar pad, budući da digitalnu generaciju više privlače elegantan dizajn i funkcije pametnih satova.
Epl je trenutno dominantan u segmentu pametnih satova, sa procenjenim tržišnim udelom od oko 50 odsto. Međutim, njegovi rivali kao što je Google, koji je predstavio pametne satove sa android operativnim sistemom, a nedavno je preuzeo Fitbit, ili američka kompanija za proizvodnju nosive tehnologija Garmin, agresivno ulaze na isto to tržište.
Neizbežan zaključak je da su švajcarski proizvođači satova osuđeni na propast, kao proizvođači bičeva za konje u doba motornih automobila. Ipak, daleko od toga da je za ovu industriju sve izgubljeno.
Rene Veber (René Weber), analitičar luksuznih predmeta u banci Vontobel u Cirihu, ukazuje na veliki kontrast kad je reč o poslovnim rezultatima u segmentima luksuznih i manje luksuznih satova. Prodaja švajcarskih satova koji koštaju manje od 1.000 dolara prepolovila se od 2000. godine, dok su satovi čija cena premašuje 5.000 dolara u istom periodu zabeležili trostruko povećanje obima prodaje.
Veber navodi da je revolucija pametnih satova imala tek neznatan uticaj na prodaju najprestižnijih brendova firmi Roleks (Rolex), Patek Filip (Patek Philippe) i Odemar Piže (Audemars Piguet).
Za neke od najskupocenijih proizvoda postoje čak i liste čekanja, zbog ograničenih kapaciteta proizvodnje satova sa složenim mehanizmom.
"Švajcarski satovi se kupuju za sva vremena, dok pametni sat bacite za dve do tri godine", kaže on.
"To je drugačija vrsta sata, drugačija vrsta iskustva."
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
