U kojim industrijama se najviše koristi 3D štampa, a u kojima profesionalni dronovi?
Na Beogradskom sajmu je pod sloganom "Vreme je za nove tehnologije" otvoren 63. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća. U halama 1, 2 i 3 biće izloženi brojni noviteti, koje će posetioci moći da vide, ali i probaju do 25. maja.
Ove godine na sajmu je prisutno oko 600 izlagača od kojih je čak polovina iz inostranstva, a naročito je povećan broj kineskih firmi.
Sajmom dominira trend Industrije 4.0 koju karakteriše dodatna automatizacija svih procesa proizvodnje sa naglaskom koriščenje robota i 3D tehnologija štampe.
Industrijskoj primeni 3D štampe raste popularnost zbog sve raširenije primene.
"Najveća prednost 3D štampe u odnosu na konvencionalnu proizvodnju je to što može proizvesti komplikovane oblike, ne samo zbog brzine, već i zbog visoke cene alata za njihovu proizvodnju, dok je njena najveća mana masovnost. Prednost je i lako prilagođavanje zahtevima kupaca", istakao je za MONDO Luka Fazlić iz zagrebačke kompanije IZIT, čiji se štand nalazi u hali 1.
Fazlić je istakao da je 3D štampa idealna za male serije pa je zbog toga već našla primenu u avioindustriji, gde najveći svetski proizvođači, poput Erbasa i Boinga, koriste 3D štampače pri izradi određenih avionskih komponenti, jer njihove serije ne prelaze više od stotinak aviona godišnje. Ovom prilikom bili smo u mogućnosti da vidimo komponentu, izrađenu na 3D štampaču, koja se već ugrađuje u enterijere putničkih aviona.
Osim štampe korišćenjem različitih plastičnih masa, na posebnim 3D štampačima moguće je napraviti i trodimenzionalne elemente od metala.
Pored avioindustrije, 3D tehnologija štampe se najviše primenjuje u proizvodnji automobila, ali pre svega u domenu razvoja prototipa. Jedini koji koriste ovakvu vrstu proizvodnje su kompanije kao što su Ferari, hrvatski Rimac, švedski Kenigseg i druge autokuće koji imaju maloserijske modele, ističe Fazlić i dodaje da se danas u svetu ne mogu zamisliti tehnološki centri bez 3D štampača.
Na štandu su izloženi različiti primerci nastali ovakvom vrstom štampanja. Tu su višekolorni plastični proizvodi, poput delova tela koji se mogu koristiti u edukaciji, kao i različiti metalni trodimenzionalni "printovi", a svakako je najzanimljivije videti tako proizvedene delove zuba.
Sajmom tehnike dominiraju i dronovi. Pored poligona na gornjem nivou hale 2, gde svako može da se oproba u vožnju nekoliko vrsta ovih letelica, u hali 3 se nalazi štand na kome smo se sreli sa profesionalnim verzijama popularnih dronova kompanije DJI.
Ovi dronovi poseduju brojne module pa je moguća njihova primena u geodeziji, rudarstvu, građevini, poljoprivredi, bezbednosti, ali i filmskoj industriji.
Letelice je moguće opremiti posebnim antenama, termovizijskim kamerama, reflektorima, a videli smo i model koji se koristi pri snimanju visokobudžetnih filmova, na koji je moguće priključiti profesionalne filmske kamere, a može postići brzinu od 100 kilometara na sat.
Na sajmu je po prvi put u Srbiji izložen model DJI Matrice 210 RTK V2.
"Iza ovog komplikovanog imena krije se letelica koja istovremeno može da nosi dve kamere. Trenutno je instalirana superzum kamera sa optičkim uvećanjem od 30 puta, odnosno digitalnim od 60 puta. Pored nje je moguće staviti termalnu kameru ili neku drugu opremu. Optiku je moguće instalirati i sa donje i sa gornje strane. Ovaj model ima dve RTK antene, pa je moguće pratiti poziciju letelice, sa centimetarskom preciznošću, kao i njenu orjentaciju", rekao nam je Momir Alvirović iz kompanije "Kopter Pro" i istakao da je cena ovog modela kreće od 20 hiljada evra.
Ipak, najzanimljiviji je bio najveći izloženi model. Osim veličine, on se ističe posebnim modulom koji ispaljuje mreže za hvatanje drugih dronova ili ptica.
"Razlika između svetskih bacača mreža i ovog jeste što u svetu postoji bacač s jednom mrežom, dok je u ovaj modul moguće staviti do četiri mreže. Veoma je bitno što je poslednja mreža vezana za sam dron, pa ju je moguće koristiti za hvatanje dronova iznad ljudi, odnosno ptica, jer je na taj način moguće uhvaćeni objekat bezbedno spustiti," rekao je Goran Stančević, koji je patentirao ovaj modul i koristio ga za hvatanje ptica na batajničkom aerodromu.
Na Sajmu tehnike izlažu i brojne naučno-istraživačke i obrazovne institucije, kao i start-up i inovativni projekti, a svoje ideje predstaviće i šest finalista nacionalnog takmičenja "Najbolja tehnološka inovacija".
