Ćirilica u sadašnjosti nema status, koji bi mnogi želeli da ima. Latinica uzima veći deo prostora, a budućnost ćirilice na internetu je prilično neizvesna bez pomoći države. Ćirilica košta i to je glavna prepreka njenom širenju.
Da li pišete ćirilicom na internetu? Koristite li je na telefonima i računaru? Koristite li je uopšte? Odgovor većine je očekivan - ne.
Ovo je donekle i opravdano, jer srpska ćirilica danas, kako volimo da je zovemo, na internetu nema status. Postoji ćirilični domen, postoji mogućnost upotrebe ćirilice na internetu, postoje i opcije da sadašnje mobilne uređaje ili tastaturu PC-ja koristite na ćirilici (na likovima su korak po korak uputstva za tako nešto), pa i dalje ćirilica nije zastupljena u značajnoj meri kod nas.
Pročitajte i ovo: Serbian 2019: Operativni sistem na srpskom je stigao
Zašto je to tako teško je reći, ali verujemo da je za to odgovoran niz uticajnih faktora. O tome zašto ćirilice nema u većoj meri i kako poboljšati njeno prisustvo na internetu govorilo se na skupu “Ćirilica na poklon“, koju je organizovao RNIDS povodom obeležavanja sedme godišnjice ćiriličkog .СРБ internet domena.
Ministar: Popust za one koji pišu ćirilicom
Na skupu su govorili lingvista Vlado Đukanović, urednik RTS portala Zoran Stanojević, predsednik UO RNIDS Vojislav Rodić i autorka budućeg ćiriličnog fonta profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Olivera Stojadinović.
Srbija bi u narednih godinu dana trebalo da dobije kvalitetan ćirilički font, koji će svim korisnicima biti dostupan besplatno, a koji bi trebalo da omogući ne samo lakšu implementaciju ćirilice onlajn, nego i da popularizuje njeno korišćenje uopšte.
Pročitajte i ovo: Ne šišajte imena srpskih sajtova!
“Nažalost, zvaničnih informacija o tome koliko se ćirilica koristi uopšte i koliko je zastupljena u odnosu na latinicu danas u Srbiji nema, jer nije sprovedeno nijedno istraživanje na tu ili sličnu temu, ali jasno je da se ćirilica koristi sve manje. Mnogima je zbog toga svejedno. Oni, kojima nije svejedno zbog poziciji ćirilice danas, možda i pričaju o ćirilici, ali ne znaju kako da joj pomognu. Ne postoji ćirilični font kakav nam je potreban niti postoje standardi po kojima bi se stvorio nov ćirilični font ili porodica fontova. Dodatan problem jeste i činjenica da ćirilica ne bi trebalo da izgleda isto onlajn, pa u tom smislu postoji i problem s njenim varijetetima“, rekao je lingvista Đukanović, uvodeći nas u priču o ćirilici onlajn.
Domaći sajtovi, bilo da oni koriste nacionalni .СРБ, .RS ili druge domene prepušteni su sami sebi kad je reč o tome da li je potrebno imati sadržaj na ćirilici ili ne. Ukoliko je sajt ili medij dovoljno jak da može da “iznese“ implementaciju ćirilice u tehničkom i finansijskom smislu, onda će ćirilica živeti. Nažalost, takvih sajtova je izuzetno malo, posebno onih dostupnih samo na ćirilici. To se, naravno, pravda različitim ekonomskim i drugim merama, koji utiču na to da ćirilica bude samo usputno pismo, kao opcija, a da latinica bude primarna, kao što je to svuda slučaj.
Razvoj sveobuhvatnog ćiriličnog fonta je skup proces, koji je ekonomski gotovo neodrživ bez ozbiljnih sponzorskih ulaganja, koja su u ovom trenutku nedostupna. Nažalost, prilagođavanje drugih ćiriličnih, već dostupnih fontova, poput bugarskih ili ruskih, nisu trajno rešenje, a populacija naše zemlje je mala, da bi se bilo ko iz EU ili neko drugi sa strane odlučio za takvo ulaganje.
Problem sa kojim se susreću svi sajtovi, koji žele da ponude sadržaj na ćirilici kod nas jesu i fontovi. Ne postoji dovoljno velika baza kvalitetnih fontova, koji izgledaju lepo i koji omogućavaju dobru čitljivost na svim uređajima. U tom smislu su svi oni, koji žele da podrže ćirilicu, opet okrenuti sami sebi, jer od njih zavisi da li žele da ulože u ćirilicu na svom sajtu, razviju font i podršku ili ne.
Stvaranje kvalitetnog fonta, odnosno porodice više sličnih fontova, koji će biti u skladu sa potrebama ćiriličnog pisma onlajn, tako da ćirilica bude jednako dobro čitljiva i dizajnirana za mobilne uređaje, tablete, računare i uopšte sve internet uređaje, koji se danas koriste je proces, koji u ovom trenutku u Srbiji, u uslovima u kojima se radi, traje oko godinu dana. Još veći problem, koji bi rešio prethodni jesu ulaganja u razvoj ćiriličnog prisustva na internetu.
Ni srpski, ni hrvatski, nego NAŠ jezik
“Nije dovoljno imati samo domen, volju i ljude, koji će to da urade. Potrebno je imati i sredstva, koja će podržati sve to. Nažalost, niko nema vremena da se ćirilicom na internetu bavi iz entuzijazma, a država ne čini dovoljno napora da nađe sredstva, kojima bi se finansiralo prisustvo ćirilice na internetu“, rekla nam je Olivera Stojadinović, naglašavajući činjenicu da će se stvari možda promeniti u bližoj budućnosti, jer su državni organi shvatili da bi trebalo obrazovati komisiju ili posebno telo, koje bi moglo ovim pitanjem da se bavi. “Država je pronašla način da pomogne kreatorima ranijih ćiriličnih fontova, ali mora postojati neko ko će ćirilicom na internetu baviti u kontinuitetu i primarno, ne usput“, dodala je profesorka.
Pročitajte i ovo: Ne šišajte imena srpskih internet adresa
Koliko su velika ulaganja neophodna u razvoju nove porodice fontova, koji će biti kvalitetni i upotrebljivi decenijama, vodeći računa o tome da oni budu lako čitljivi i prilagodljivi svim vrstama uređaja, pokazuje slučaj britanskog “Gardijana“, koji je uložio oko 80 miliona funti u razvoj potpuno nove porodice fonta, koja je napravljena po svim standardima.
Srbija prvo mora da definiše te standarde, odredi strategiju po kojoj će se prisustvo ćirilice onlajn razvijati i tek onda pristupi ozbiljnom dizajniranju i razvoju novih fontova.
Dobijanje besplatnog fonta je dobar početak, ali ovo ne sme ostati usamljen slučaj, koji ćirilici u budućnosti, ako to bude slučaj, neće doneti nikakav napredak. Bez pomoći države i bez ulaganja u razvoj ćirilice, pismo koje se razvija već stotinama godina prestaće da postoji onlajn.
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
