Amazon može da nas "pojede", da li smo spremni za izazov i prilagodimo se novim pravilima na digitalnom i digitalizovanom uobičajenom tržištu?
Srbija ide napred i prilagođava se digitalnoj transformaciji, ali se postavlja pitanje kako može da odgovori na izazove koje donosi otvaranje tržišta ulaskom u Evropsku uniju, jer svetske kompanije, poput najveće internet prodavnice Amazon, mogu da uzmu deo kolača i da nas pojedu, kaže predsednik New Frontier Group-a, Branislav Vujović.
"Treba što pre da krenemo da pravimo naše e-komerc platforme. Mišljenja sam da poverenje, koje imaju neke firme, kao što je 'Pošta' su, na primer, idealne za kreiranje takvih platformi i da to moramo da uradimo, jer za sada nas štiti regulativa, ali uskoro neće", rekao je Vujović Tanjugu. Kaže da je neophodno stvoriti platformu za kupovinu, ali i one koje se mogu koristiti u svim drugim granama.
"Govorili smo da će od 2021.godine biti slobodna prodaja i kupovina električne energije, i da svaki potrošač može da bude i proizvođač i prodavac, kao i da to mora da se omogući. Ne znam još kako, ali to je budućnost u koju idemo", objašnjava Vujović.
On je rekao da je na panelu o digitalnoj ekonomiji na Samitu100 bilo ohrabrujućih poruka, da Srbija ide napred i da shvata kako može da se kreće dalje, kao i da je jedna od osnovnih stvari shvatanje vrednosti koja može da se kreira u digitalnoj ekonomiji. Na pitanje da li smo spremni za sve što nas čeka i da li postoji opasnost od gubitka radnih mesta, Vujović kaže da "mi nismo bili spremni ni pre desetak godina, ali da smo sposobni da se brzo prilagodimo".
Pre nego što nastavimo dalje, podsetićemo vas i na skorašnju priču o tome da je Srbija izuzetno razvijeno tržište digitalnih radnika, koji su na daljinu zaposleni u celom svetu i ostvaruju zaposlenje u različitim oblastima poslovanja - od gejming industrije, preko obrazovanja do umetničke i PR, odnosno marketing struke.
"Što se tiče opasnosti, tačno je. Ako budemo čekali i ako se ne budemo prilagođavali izgubićemo radna mesta, ili ako pustimo Amazon da uđe i da nam pokupi sve, izgubićemo... Moramo da savladamo otpor prema promenama i da krenemo da uvodimo nove servise i usluge", istakao je Vujović. Moramo, kako kaže, da krenemo da pravimo neke nove stvari i pronalazimo nove načine kako će da se radi sa klijentima, pa makar imali dva poslovna modela - klasičan i digitalni. Na primer, u Pošti Srbije mašina je zamenila ljude, koji su sortirali pošiljke, ali ako počne da radi nešto digitalno i napravi platformu za takve vrste usluga, ti zaposleni, koji poznaju rad preduzeća mogu da se prebace na nove poslove.
Zanimanja u budućnosti će se, prema njegovim rečima, promeniti, a u nekim fabrikama već sada rade ljudi koji koriste robote da povećaju svoju snagu. Mnoge stvari će se robotizovati, smatra Vujović ali ipak optimistično veruje da će biti dovoljno poslova. "Ako budemo više prodavali preko digitalnih kanala, onda nam treba bolja distribucija i veća logistika, to znači da su nam potrebni ljudi koji će to da isporuče i da komuniciraju sa klijentima. Postoje mesta gde ti ljudi mogu da se prebace, ako pravilno i na vreme to planiramo. Ako se prepustimo tome da ostanemo kao što je 'Kodak' ostao i onda propao, onda je to druga stvar", objasnio je Vujović.
Poručuje da treba se digitalno opismenimo i da je digitalna revolucija tek počela.
"Neophodno je da imamo i nove načine obrazovanja, da koristimo i digitalne kanale za to, da na primer gledamo video, komuniciramo sa učiteljima preko panela, komjunitija, preko raznih poruka. I tu moramo da koristimo novu tehnologiju, nije samo stvar da imamo nove zgrade i nove fakultete", naveo je Vujović.
Inače, na panelu o digitalnoj ekonomije rečeno je da će investicije privrednika u digitalnu transformaciju imati trajnu vrednost pošto će sve više biti izražena u društvu, kao i da u tom procesu nema povratka nazad. Diana Gligorijević iz Telegrupe, (član Izvršnog odbora i izvršni direktor marketinga i prodaje kompanije) je rekla da je nedavno bila na nekom skupu, gde je govorio stručnjak za blokčejn tehnologiju (kriptovalute), koji ima svega 17 godina. Naglasila je da to dovoljno govori koliko su danas velike promene kada je reč o digitalizaciji i promenama u društvu, te upozorila da i u toj oblasti zemljama u regionu nedostaje bolja saradnja javnog i privatnog sektora.
Direktorka BelmedikaJasmina Knežević kaže da svi imamo puno koristi od digitalne tranformacije, što je prisutno i u medicini. "Živimo duže, zdravstveni sistemi se unapređuju. Informacioni sistemi su od pacijenata napravili grupu, koja je dobro informisana i zna šta traži, a lekari su shvatili da moraju stalno da uče i da se digitalno obrazuju. Sad možemo čak i da operišemo na daljinu, da hirurg sedi u konzoli i da radi ozbiljne operacije, na primer na srcu sa daljine. Robot već sad može da koriguje hirurga ako počne da greši".
Ona je govoreći o genetskom inženjeringu rekla da zahvaljujući novim tehnologijama od naših gena može da se napravi deo tela, da se promeni bolesni ili zdravi deo tela ako nam se ne sviđa.
Blaž Brodnjak iz NLB banke je rekao da bankarske usluge moraju da budu digitalizovane, inače više neće postojati, pošto to traže potrošače. "Moramo predstaviti ceo region kao region digitalnog plaćanja", naglasio je Brodnjak.
Vasko Kronevski iz Nekstsensa kaže da treba poraditi na uvođenju elektronskog plaćanja i sklapanja ugovora. Kaže da je još praktično nemogući u regionu sklopiti ugovor elektronski, iako je to teorijski vrlo lako, jer ne postoji još dovoljno primene i poverenja u tu tehnologiju.
Gazmend Abraši iz Ekskluziv grupe je ukazao na značaj unapređivanja sajber bezbednosti u usklađivanja politika u toj oblasti.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
