Nil Harbison je kiborg, unapređen čovek, koji sa antenom ugrađenom u glavu živi od 2004. godine. Sreli smo ga u Beogradu i ovo je njegova priča.
Već neko vreme se priča o ČOVEKU 2.0, unapređenoj verziji čoveka, koja će prevazići ono što su ljudi danas u mogućnosti da osete, dožive i iskuse. Jednog takvog smo sreli baš u Srbiji, u Beogradu, na internacionalnoj konferenciji SAS kompanije, koja je ugostila verovatno prvog čoveka kiborga, koji sa svojim unapređenjem živi od 2004. godine.
Londonski umetnik, Nil Harbison, ugradio je 2004. godine antenu u svoj organizam iz nekoliko razloga. Primaran razlog je bilo to što nije razaznavao boje, a zatim i zbog želje za unapređenjem sopstvenog tela i ličnosti. Kao deo umetničkog projekta na završnoj godini studija u Londonu Nilu je ugrađena antena u potiljak, kao „produžetak“ kičmene moždine i sastavni deo skeletona. On je samostalno finansirao ceo „projekat“ i ne smatra sebe medicinskim fenomenom - on nije „biološki kiborg“, odnosno čovek sa uređajem, koji mu je ugrađen iz medicinskih razloga.
Nil Harbison je jednostavno želeo da ima to što sad ima…
Antena je deo Nilovog tela, ne skida se, oseća uticaje spolja, savitljiva je, otporna na vodu i na druge nepogodne uticaje
Na početku je bilo izuzetno teško. Operacija i post operativni period trajali su dugo, a Nil je imao košmare mesecima. Telo se na „novi organ“ (ne antenu, nego organ, tako ga Nil zove) naviklo tek nakon nekoliko meseci, nakon čega su se košmari nastavili i dalje.
Nil je sanjao u bojama, koje do tada nije razlikovao, a sad ih oseća putem frekvencija i na različite druge načine kroz receptore antene (mi ćemo je, ipak tako zvati), koja je non-stop budna. Novo čulo je dugo nakon ugradnje bilo dominantno i bilo je potrebno dosta strpljenja i vežbe da ono ne nadvlada ostala čula, ali se Nil i na to navikao - da izbalansira čula tako da mu to ne predstavlja poteškoću.
Antena mora da se puni. Redovno. Ali Nil smatra da će do 2020. i neke doći do poboljšanja tehnologije, pa će putem protoka krvi moći da se pravi „struja“, koja će antenu napajati non-stop. Zbog krvnih ugrušaka sad bi to bilo opasno, ali kao što rekosmo - Nil je ubeđen da će doći trenutak kad će tehnologija biti potpuno spremna.
Da li se plašite robota koji liče na ljude?
Kiborg-umetnik je antenom u stanju da oseti povećano zračenje UV zraka, da „čuje“ boje po frekvencijama, čak i one koje obični ljudi ne vide, ali i da rastumači neke od reakcija životinja. Zanimljivo je to što je antena putem interneta povezana sa različitim servisima na zemlji, ali i u svemiru. Recimo, Nil je u stanju da putem svoje antene i satelitske veze primi podatke od NASA tima, a moguće je i da oseti seizmičke promene na Mesecu. Nil ne otkriva baš sve što njegova antena „ume“, jer smatra da je to njegova privatna stvar, ali internet veza mu omogućava da razmenjuje podatke u gotovo bilo kom delu sveta.
Kako smo zbunili i postideli robota (FOTO, VIDEO)
Antena ugrađena u njegov potiljak osetljiva je na dodir, savitljiva je, oseća vibracije, vetar, napravljena je od bio i kompozitnih materijala, non-stop je aktivna i Nil u nekim slučajevima ne može da utiče na nju. Recimo, ne može da utiče na to koje boje će mu snovi biti. Antena čak ima i bolove, baš kao što nas, ljude bez antene, zaboli oko, dobijemo glavobolju ili nas zaboli zub. „Antena mi daje osećaj proširene realnosti i nisam u stanju da u potpunosti utičem na nju. Ona se ponekad zamara, a najčešći razlozi za to su nagla promena pritiska ili temperature. U tim trenucima me boli, baš kao što može da me zaboli bilo koji drugi organ“, rekao je Nil na početku razgovora za MONDO.
MONDO MobIT: Rekli ste nam već zašto ste ugradili antenu u glavu, ali ne mislite li da je to na neki način preagresivan pristup, odnosno da je nešto što je još uvek neuobičajeno?
Nil Harbison: „Ne bih se složio sa vama. Ova tehnologija je već uveliko dostupna. I jeftina je. Zasniva se na senzorima, a danas je cena senzora vrlo prihvatljiva. Zbog toga smatram da bi senzore, koje inače ugrađujemo u mašine, trebalo ugrađivati u ljude, jer im je to potrebno. To će im pomoći da prevaziđu različite stvari koje ih ograničavaju“.
MONDO MobIT: Zašto bi neko nadograđivao sebe na ovaj način, ne ulazimo u medicinske razloge priče, ako to već samo po sebi nije dato čoveku, kao živom biću?
Nil Harbison: „Zato što nismo napravljeni da sledimo pravila koja su nam data po ko zna kome ili po ko zna kom kanonu. Tu smo da kreiramo nova pravila. Da li hoćete da mi kažete da zbog toga što padne mrak mi ne treba da koristimo veštačko svetlo i vidimo u svojim stanovima? Smatram da svako treba za sebe da uradi ono što misli da je dobro za njega. Ništa više. Trebalo bi da razmislimo još jednom o tome šta bismo trebali da osećamo, a šta ne. Zašto ne bismo osećali više, ako je to moguće?! Smatram da bismo morali da se ugledamo na druge vrste oko nas, a ne na nas same, jer nismo sami“.
MONDO MobIT: Kažete da osećate boje tj. da vidite boje više od običnih ljudi. Šta tačno vidite?
Nil Harbison: „Teško mi je da to precizno definišem, ali recimo, vidim da su ljudska lica sva narandžasta tj. da su iz narandžastog spektra boja. Vidim više nijansi iste boje, razlikujem ih po vibracijama i frekvencijama. Jednostavno, osećam boje dublje. Vama (običnim ljudima) lica izgledaju svako drugačije, ali su sva ona, zapravo iz narandžastog spektra, samo sa različitim primesama drugih nijansi - ovo važi za sve rase na svetu - crnce, belce, sve“.
MONDO MobIT: A kako vidite Srbiju, koje je boje Srbija?
Nil Harbison: „Proveo sam jedan dan u Srbiji, danas ću još ići u razgledanje, ali definitivno je negde između žute i crvene. Rekao bih da ste narandžasti, što je dobro. Niste plavi ili zeleni. Narandžasta je relevantna boja, ako mene pitate, jedinstvena, životna i razigrana. Srbija je, zapravo iste boje kao i Rusija“.
MONDO MobIT: Kako ljudi reaguju na vas?
Nil Harbison: „Iskreno, reakcija ljudi je najteža stvar i posle gotovo 15 godina. Jednostavno, svi gledaju, upiru prstom. Neprijatno je i zamorno. Ljudi su i dalje netolerantni na različitost i to srećem svaki dan. Ne prija im da vide moj organ. Ali, moraće da se naviknu. Pre ili kasnije“.
MONDO MobIT: Koliko ljudi poput vas još postoji u svetu?
Nil Harbison: „Verujem tek nekolicini i sa njima sam u svakodnevnom kontaktu. Jedna prijateljica ima moć da predoseti zemljotres. Prijatelj putem biometrijskih ušiju može da oseti promenu temperature i pritiska. Nisam naišao na previše sličnih sebi, ali mislim da će se to promeniti. I pritom ne mislim da su kiborzi, makar ne pravi, oni koji su „nadograđeni“ iz medicinskih razloga. Oni to verovatno nisu želeli. Ja samo ovo hteo. To je moja odluka“.
MONDO MobIT: Na kakve ste probleme nailazili zbog svog organa (antene)?
Vidim nevidljivi spektar boja, koji prevazilazi percepciju ljudskog vida i osećaja boja. Boje osećam, čujem i doživljavam na drugačiji, intenzivniji i jači način nego ranije. S obzirom na to da osećam više nego ranije bliži sam prirodi
Nil Harbison: „Ljudi još uvek ne žele da shvate i prihvate činjenicu da ljudi spojeni s tehnologijom nisu ljudi sa stranim telima, nego sa svojim novim delom tela. To je moj deo tela, organ, nije elektronski uređaj. Bilo je problema u Velikoj Britaniji, na primer, jer su sve do kraja 2004. antenu shvatali kao uređaj, što ona nije. Bilo je problema i na aerodromima i putovanja po svetu su uvek problematična. Ovde, u Srbiji nisam imao tih problema, samo su me temeljno pregledali, jer su me prethodno propisno najavili, ali na nekim aerodromima bude većih problema. Društvo mora biti pripremljeno na činjenicu da će ljudi sa nadograđenim organima biti sve više“.
Kakav je Nil Harbison uživo
Nil Harbison ostavlja utisak povučenog, možda čak i preplašenog čoveka. Komunikacija je vrlo svedena i u njegovom tonu jasno se oseti želja da ljudi oko njega (konačno) prihvate to što on jeste - kiborg. Ipak, u momentima kad njegovu odluku dovedete u pitanje pretvara se u mašinu, koja brunda mnogo jače, artikuliše pokretima i gotovo frenetično argumentuje zašto njegovu odluku nikako ne bi trebalo dovoditi u pitanje.
Utisci o susretu s Nilom su potpuno pomešani. S jedne strane smo načisto s tim da čovek ima pravo da radi sa svojim telom baš ono šta on hoće. S druge, ne smatramo se još uvek spremnim za tako nešto. Možda je to greška. Možda on zaista oseća i može više nego mi, ali u ovom trenutku radije bismo bili ovde gde jesmo, osim ukoliko nas na to ne primora viša sila. Ali, to je već neka druga priča, zar ne?!
Ukoliko želite da saznate više o Nila Harbisonu, posetite sajt njegove fondacije, koja se bavi pitanjima kiborga, njihovom integracijom u moderno društvo i problemima koji ih prate.
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
