Apple, nVidia , Nokia, Sony, Samsung, HP, Intel i mnogi drugi morali su da povlače milione svojih uređaja zbog različitih grešaka.
Verovatno ste još pod utiskom topljenja Samsung Galaxy Note 7 smartfona. Da, bio je neverovatan telefon u svakom pogledu. Samsung je sagoreo u želji da tržištu ponudi najbolje što može - bukvalno! Kompaniji je sad ostalo da pronađe razlog samozapaljivanja ovog uređaja, a uz toliko halabuke, lažnih „otkrića“ i nagađanja, pritisak je sve veći.
Prema informaciji ruske agencije SputnikNews od 190 hiljada prodatih Samsung Galaxy Note 7 istopilo se 20 aparata. Ali, nije Samsung prvi (niti poslednji, verovatno) koji je kroz ovako nešto prošao. Mnogi veliki igrači opekli su se na svojim greškama...
Istorija gedžeta jeste svetla, ali ovo se ne dešava prvi put. Prisetimo se još nekih povlačenja uređaja iz prodaje zbog grešaka i neispravnosti.
Crni dani za Sony kompaniju bili su tokom 2006. godine, kada se desio veliki skandal u koji su bili uključeni gotovo svi veliki proizvođači računara kao što su HP, Toshiba, Fujitsu, Hitachi, Dell, Apple i mnogi drugi. Kod nekih od noutbuk modela tih kompanija se dešavalo da eksplodiraju baterije. Slučajevi su postali toliko česti da su avio-kompanije, kao što su „Kvantas“ i „Koreja er“, strogo zabranile upotrebu lap-topova svojim putnicima tokom boravka u avionu.
Krivcem se pokazala kompanija Sony, koja je isporučivala litijum-jonske baterije za sve problematične uređaje. Sony je morao da zameni oko 9.5 miliona neispravnih baterija, a nakon toga se našao i na sudu po tužbama nabrojanih oštećenih kompanija, koje su zahtevale finansijsku kompenzaciju i naknadu nematerijalne štete.
To nije jedinstven slučaj u industriji kompjutera, jer su tokom 2000, 2001, i 2005. godine na HP računarima masovno otkazivale baterije.
Finska Nokia je imala sličan problem sa baterijama tokom 2007. godine. Posle nekoliko stotina slučajeva samozapaljivanja, Nokia je najavila potpuno povlačenje svih uređaja sa baterijama kompanije Macushita, proizvedenih od decembra 2005. do novembra 2006. godine. Te baterije su se ugrađivale u nekoliko desetina modela telefona kompanije, koji su prodavani u celom svetu.
Ni Apple nije bezgrešan. Na talasu skandala sa kompanijom Samsung gotovo da je nezapaženo prošlo nekoliko slučajeva paljenja modela iPhone 7 i iPhone 6S. I dok se kompanija bavi istragom, treba reći da je i u njenoj praksi već postojalo povlačenje gedžeta. Tako se tokom 2011. godine desilo povlačenje plejera iPod nano prve generacije, proizvedenih tokom 2005. i 2006. godine, jer su tokom 2008. godine zabeleženi incidenti sa pregrevanjem i samozapaljivanjem ovih uređaja.
No, to nije sve. Tokom 2014. je došlo do povlačenja adaptera za modele iPhone 3GS, iPhone 4 i iPhone 4S, proizvedenih od 2009. do 2012. godine, koji su se takođe pokazali opasnim.
Slična stvar se tokom 2015. godine desila sa platformom nVidia Shield tablet. Uređaji su, takođe, povučeni sa tržišta, nako što su se pregrevali i topili.
Poznato je nekoliko slučajeva u kojima je eksplozija baterije dovela do žrtava. Tokom 2007. godine u Kini su se, u razmaku od nekoliko meseci, desila dva slučaja eksplozije baterije dok se telefon nalazio u džepovima vlasnika. U oba slučaja lekari su konstatovali frakture rebara i povrede vitalnih organa. Radilo se o aparatima kompanija Nokia i LG. Obe kompanije su incidente prokomentarisale kao neverovatne.
Za smartfone kompanije Apple je vezano oko pet tragičnih slučajeva i svi su se desili između 2013. i 2015. godine u momentima korišćenja uređaja dok je bio povezan na punjač. U četiri od pet slučajeva radilo se o neoriginalnom punjaču zbog čega je kompanija organizovala njihovu zamenu originalnim uz minimalnu doplatu.
Za razliku od baterija, otkazivanje elektronskih komponenti i izazivanje opasnosti sa njihove strane je veoma redak slučaj. Jedan od njih je vezan za Intel Pentium procesore tokom 1993. i 1994. godine.
Čipovi iz prve serije su imali grešku u matematičkom modulu, koja je, u retkim slučajevima, znala da dovede do smanjene tačnosti podele rada u okviru procesora. S obzirom na to da je do grešaka dolazilo izuzetno retko, kompanija je tražila od kupaca da dokažu da sistem ne radi kako treba i samim tim i potrebu za zamenom čipova.
Ali, posle žestoke reakcije javnosti Intel je, bez suvišnih pitanja, počeo da vrši zamenu čipova svima koji su im se obratili.
Danas sve te kompanije posluju nesmanjenim ritmom ili intenzitetom, ne računajući one koje se sa nekih tržišta povukle zbog loše finansijske situacije, a ne zbog reakcije javnosti ili nepoverenja u brend, nakon otkazivanja i zamene.
Šta vi mislite o svemu ovome?
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
