Kako sistem otvorenih podataka može da pomogne u boljem funkcionisanju države, kako može da olakša poslovanje i život građana učini udobnijim saznali smo na konferenciji srpske eUprave.
Da li znate šta je Open Data, odnosno šta su otvoreni podaci i da oni mogu život svih nas da učine kvalitetnijim, udobnijim, lakšim?
Pokretanje posebnih Open Data portala je način da se velike količine podataka prikupljenih vremenom i u različitim uslovima, od strane države ili kompanija, stave krajnjim korisnicima na raspolaganje, odnosno da im se učine dostupnim kako bi mogli da ih analiziraju i iskoriste za poboljšanje kvaliteta života i poslovanja. Ovi portali su veoma popularni u Americi i EU, a građani ih vole, jer mogu da utiču na neku odluku i pomognu u njenom donošenju.
Jaka i centralizovana elektronska uprava (eUprava) je temelj savremene države i trebalo bi da bude jedan od prioriteta u razvoju javnog sektora, jer povećava transparentnost institucija i optimizuje njihov rad, smanjujući troškove i birokratiju. Na taj način, eUprava otvara mogućnost za brojna javno-privatna partnerstva i, osim na državu, ima pozitivan uticaj i na privredu i građane, glavni je zaključak konferencije E-uprava kao temelj savremene države, održane u Beogradu povodom obeležavanja Dana eUprave.
Konferenciju su organizovali Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Direkcija za elektronsku upravu i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), kako bi se ocenili napori u razvoju e-uprave i odredili prioriteti daljeg razvoja, prvenstveno u skladu sa potrebama privrede. Sve važniji segment eUprave u Srbiji postaje i Open Data, o kojem ćemo sad pisati.
Prema rečima Zoje Kukić iz kompanije Start-It, koja je dala uvodnu reč pred jedan od panela na temu Open Data-e, podaci bi trebalo da budu besplatni i svima dostupni, jer to omogućava ne samo bolju informisanost, nego i pokretanje inovativnih, drugačijih biznisa, ali i bolje snalaženje u aktuelnim poslovnim trendovima. Ona je navela primere evropskih i svetskih kompanija koje posluju po modelu Open Data-e, odnosno otvorenih podataka i koje su prednosti: “Jedna kompanija iz Estonije bavi se prikupljanjem i prikazivanjem besplatnih otvorenih podataka iz celog sveta. Zarađivala je tako što je prvila pojedinačne izveštaje za naručioce. Ta kompanija je nedavno prodata za više od 13 miliona evra, ali i dalje radi primaran posao i pod novim vlasnikom. Kompanija od praktično besplatnih resursa, njihovom pravilnom obradom i sistematizacijom pravi privlačan proizvod kojim doprinosi ne samo razvoju poslovanja, nego i društva u okruženju“.
“Drugi primer je unapređenje operacionih zahvata jedne bolnice u odnosu na Open Data drugih bolnica. Pristupajući otvorenim podacima prve bolnice, druga je mogla da uči na njenom iskustvu, izbegne poznate greške i čak unapredi izvođenje operacije i postoperativni tok. Treći, takođe sjajan primer je jedna od vodećih američkih kompanija u oblasti nekretnina. U odnosu na otvorene podatke policije, socijalne službe i hitne pomoći ta kompanija rangira kvartove širom Amerike i savetuje kupce nekretnina gde bi trebalo, a gde da ne kupe novu nekretninu“, izjavila je Kukić.
OpenData500.com je sajt sa listom više od 500 kompanija koje posluju po Open Data sistemu u svetu, sa informacijama o vrsti podataka koji su dostupni i načinu na koji se pristupa.
U Srbiji nije sjajna situacija po pitanju pristupa otvorenim podacima i postoji tek pet državnih ustanova koje su deo svojih podataka, ne sve, otvorile za javnost, među kojima su MUP, Ministarstvo prosvete, Uprava za javne nabavke, Agencija za zaštitu životne sredine i Agencija za lekove. Zajedno sa ovim ustanovama početkom decembra organizovan je Hackathon na kojem je 40 učesnika radilo na rešavanju problema sa Open Data, kad su pokušali da otvorene podatke implementiraju i iskoriste na najbolji način koji programer to može za 48 sati.
Glavni rezultat Hackathona je informisi.me portal (biće na vebu uskoro), koji će sadržati objedinjene podatke o OpenData-i u Srbiji. Pored portala nastalo je još 11 projekata i svi imaju biznis model, odnosno potencijal za zaradu. Jedan od primera je lista lekova za životinje i nov način na koji su povezani ljubimci i veterinari. Ovaj projekat lako odgovara na pitanje gde pronaći lek za životinju, postoji li zamena za njega, ako je nedostupan, dok veterinari mogu da prate tok lečenja. ejNabavke je sledeći projekat, koji prikazuje informacije nakon što se pojave tenderi za javne nabavke za koje se interesuju potencijalni učesnici tih nabavki. Treća aplikacija je vezana za pronalaženje i dojavu gde se mogu kupiti lekovi nakon upita, koje su alternative i koliko koštaju.
“Korisnici danas žele sve odmah, u realnom vremenu i uz dobre performanse, što bi Open Data mogla u nekim segmentima da omogući. Telekomunikacione kompanije su u Open Data segmentu u dvostrukoj ulozi - kao kreator Open Data, ali i kao korisnik tog istog resursa zarad poboljšanja i pojeftinjenja poslovanja, ali i saznavanja novih stvari o svojim korisnicima i državi“, rekao je Milan Simić, izvršni direktor za ICT usluge Telekoma Srbija. “U ovom slučaju država je u sličnom položaju kao telekomunikacioni operatori. Ukoliko nije dovoljno inovativna i ne prati brzo trendove lako postaje irelevantna. Telekom operateri bi trebalo da budu most između korisnika i države po pitanju Open Data sistema. Problemi u eksploataciji, obradi i prikupljanju podataka postoje, ali uz pravilan pristup problemu, postepeno rešavanje i pomoć stručnjaka rešenje je moguće“.
Milan Simić je naglasio da je bezbednost Open Data projekta izuzetno važna, ali i da je iz ličnog iskustva upoznat sa činjenicom da se nekad mora žrtvovati deo lične privatnosti kako bi se održala bezbednost u svakom smislu. U Telekomu Srbija posmatraju Open Data prilike i probleme baš onako kako su pristupali ranijim problemima prilikom digitalizacije.
"Tada nije postojao adekvatan softver, procesi su bili neuređeni, nije postojalo iskustvo na koje se može osloniti, pa je Telekom Srbija uz težak rad i razumevanje toga šta kompanija želi da postigne morala da pristupi menjanju prakse unutar kompanije i načina poslovanja.
“Kompanije moraju biti hrabre i ne smeju se plašiti da se upuste u borbu sa podacima“, rekao je Simić i dodao, “Open Data mora da se formatizuje tako da podaci budu čisti, odnosno tačni, relevantni i transformisani u onaj oblik u kojem se mogu obrađivati, a to je proces na kojem bi trebalo da rade država, operatori i korisnici“.
Open Data je prilika za sve, u mnogim segmentima poslovanja i života, ali se podrazumeva konstantan rad na podacima, u smislu njihovog sređivanja, u smislu njihove zaštite, a podrazumeva se i zajedničko delovanje svih činilaca - i onih koji ih nude i onih koji ih koriste, uz posredovanje stručnih konsultanata i ugledanje na dosadašnje primere iz prakse.
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
