AI agenti predstavljaju korak napred u odnosu na mogućnosti već prilično rasprostranjenih AI četbotova zaslužnih za bum generativne veštačke inteligencije, a evo o čemu je zapravo tu reč

To su "agenti", odnosno AI sistemi koji automatski osmišljavaju planove i izvršavaju ih na zahtev korisnika. Oni mogu biti pomoćnici pri kupovini, treneri za igranje video igara... pa čak i autonomni samovozeći automobili.

Poznata kompanija OpenAI, koja stoji iza popularnog ChatGPT-a, prošlog meseca je predstavila svog AI agenta – Operator, za koga tvrdi da može da koristi web za obavljanje zadataka kao što su popunjavanje obrazaca i naručivanja namirnica prema određenom receptu.

OpenAI je održao i demonstraciju koja je pokazala kako Operator rezerviše sto za večeru u restoranu, kupuje karte za košarkašku utakmicu i naručuje pice... svaki put prema specifičnim zahtevima korisnika.

Korak dalje od četbotova

AI agenti predstavljaju korak napred u razvoju veštačke inteligencije, odnosno bar jedan korak dalje od mogućnosti već poprilično rasprostranjenih AI četbotova zaslužnih za bum generativne veštačke inteligencije, koji je započeo lansiranjem OpenAI-jevog velikog jezičkog modela (LLM) ChatGPT u novembru 2022. godine.

Izvor: Shutterstock

LLM-ovi su prediktivni tekstualni modeli, što znači da generišu odgovore na korisničke unose. Oni, međutim, ne preduzimaju nezavisne akcije, a to je ono što ih najviše razlikuje od AI agenata.

"Mi kao pojedinci koristimo sve više i više ovih alata, što otvara veliko pitanje: Da li vremenom gubimo sposobnosti kritičkog razmišljanja? Mi možemo da automatizujemo neke rutinske zadatke, ali da li se onda taj dodatni kapacitet u našem mozgu koristi na drugi način? Odnosno, da li nastavljamo da unapređujemo svoje znanje i kritičko razmišljanje? Ili postajemo opušteniji i sve više se oslanjamo se na AI alate?", pita se profesorka strategije i inovacija na Univerzitetu Santa Klara, Tami Medsen u izjavi za NBC News.

Ai platforme kreiraju sopstvene AI agente

I Google je, prošle srede, najavio pokretanje svog AI agenta, koga ta kompanija opisuje kao "virtuelnog naučnog saradnika", sačinjenog od više AI agenata. Ovakve asistente kompanije sve više žele da koriste, jer veštačka inteligencija automatizuje zadatake koje tradicionalno obavljaju zaposleni u sektorima korisničke podrške i regrutacije, zatim putničke i buking agencije, i firme koje obavljaju slične poslove.

Kompanija Salesforce je, prošle godine, predstavila svoju Agentforce platformu koja kompanijama omogućava da same kreiraju sopstvene AI agente. Ubrzo nakon toga, Microsoft je najavio svoj plan da dozvoli kompanijama da učine isto sa Copilot Studio-om, sveobuhvatnom platformom za kreiranje AI agenata.

Izvor: Shutterstock

OpenAI i tehnološki giganti Google i Meta, zajedno sa vodećim AI startapovima iz te oblasti kao što su Anthropic i Stability AI, poslednjih godina su se utrkivali u razvoju multimodalnih LLM-ova sposobnih da generišu vizuelne medije, kakve su slike i video, kao odgovor na zadate upite.

Danas, programeri sve više integrišu LLM-ove u sve veći broj softverskih alata koje pokreće veštačka inteligencija, odnosno agente koji mogu da donose odluke i preduzimaju autonomne akcije u ime svojih korisnika.

"Mislim da im u ovom trenutku uopšte ne možemo verovati!"

"Veliki uticaj veštačke inteligencije na društvo ima i pozitivne i negativne aspekte. Ako automatizujete veliki broj zadataka, bićete efikasniji kao kompanija. Ali to su obično zadaci koji se odnose na poslove početnog nivoa, i njih će AI mnogo više preuzimati", smatra profesor poslovnih tehnologija i marketinga na Univerzitetu Karnegi Melon Param Sing.

On kaže da će u toj fazi i ljudi i dalje biti potrebni da nadgledaju i vode automatizovane AI agente, u koje se ne može pouzdati da će savršeno tumačiti uputstva ili sami u potpunosti razumeti neophodan kontekst. AI alati takođe mogu biti skloni nezgodama, kao npr. kada je Google-ov Waymo (slika ispod) robotski taksi bez vozača, mušteriju vozio u krug umesto da ga vodi na aerodrom.

Izvor: Wikimedia / Grendelkhan

AI agenti izvode najpouzdanije repetitivne zadatke koji se ponavljaju u kontrolisanom okruženju, gde im je dozvoljeno da donesu samo mali broj odluka i gde bilo kakve greške ne bi dovele do kritičnih posledica, navodi NBC News.

"Ako je reč o odluci sa visokim ulozima – onda moramo da budemo veoma oprezni, jer čak i jedna jedina najmanja greška može imati velike posledice. Ako su AI agenti u bilo kojoj vrsti čak i makar malo dinamičnog okruženja, onda mislim da im u ovom trenutku uopšte ne možemo verovati", zaključuje profesor Sing.

BONUS VIDEO:

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.