Sistem je testiran uz pomoć zadataka koji se koriste u obuci programera, a AlphaCode se našao među 54% najboljih.

Sistem je testiran uz pomoć zadataka koji se koriste u obuci programera, a AI se našao među 54% najboljih.

Rezultat označava značajan korak za automatsko kodiranje, ali se ističe da AlphaCode još uvek ne poseduje reprezentativne veštine, već je bliži proseku.

Iz kompanije kažu da je sistem još uvek u prvim fazama razvoja i da su novi rezultati zbog toga veoma značajni, te predstavljaju korak bliže veštačkoj inteligenciji koja će biti sposobana da rešava probleme u kodiranju slično, ili čak bolje od čoveka.

AlphaCode je testiran na zadacima koje nudi Codeforces – kompetetivna platforma koja svake nedelje deli nove probleme, a programeri se rangiraju na osnovu rešenja koja ponude. U pitanju su izazovi koji se razlikuju od onih na koje se nailazi prilikom kodiranja komercijalnih aplikacija, budući da zahtevaju šire znanje – nešto poput specifičnih slagalica koje kombinuju logiku, matematiku i pisanje računarskih programa.

Deset ovakvih izazova je direktno otpremljeno u AlphaCode, a u istom formatu koji su dobili i ljudski programeri. Sistem je potom kreirao veći broj potencijalnih odgovora, da bi potom izbor suzio istim metodama proveravanja koje koristi i čovek. Čitav proces je automatski, bez ljudskog mešanja.

U rešavanju svih 10 izazova s platforme Codeforces je učestvovalo pet hiljada korisnika, a AlphaCode se našao u uspešnijoj polovini. Kreatori kažu da su rezultati premašili očekivanja, budući da rešavanje ne podrazumeva samo primenu algoritama, već i smišljanje onih koji su najprikladniji za zadati problem.

Programiranje bi jednog dana moglo da bude potpuno automatizovano, a mnoge kompanije već rade na tome. Microsoft na primer ima OpenAI koji završava započete lance kodova, pa radi slično kao Gmail Smart Compose – preporučuje kako da se nastavi započeti kod, kao što Gmail nudi odgovarajući nastavak teksta tokom pisanja mejla.

AI sistemi za kodiranje su puno napredovali poslednjih godina, ali su još uvek daleko od toga da preuzmu posao od običnih programera – kod koji proizvode je često prepun grešaka, a neretko kopiraju i materijale koji su zaštićeni autorskim pravima.

Jedna studija je pokazala da alatka za kodiranje po imenu Copilot pravi kod koji sadrži greške – čak 40% od krajnjeg rezultata obiluje bezbednosnim propustima. Eksperti ističu da bi cyber kriminalci u budućnosti to mogli da koriste, te da distribuiraju kod sa skrivenim propustima. AI sistemi koji iz njih budu učili bi kasnije mogli da ih koriste prilikom pisanja programa, čime bi kopirali i bezbednosne greške. Zbog ovakvih izazova će veštačka inteligencija u programiranju bar još neko vreme služiti kao asistent čiji se predlozi tretiraju s oprezom.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.