Veštačka inteligencija bi mogla da bude zloupotrebljena i za razvoj biološkog oružja. Zvuči kao naučna fantastika, ali time se već bave naučnici, bezbednosne službe i međunarodne organizacije.
Napredak biotehnologije omogućava sve precizniju analizu i menjanje uzročnika bolesti. Veštačka inteligencija ubrzava obradu velikih količina podataka. Stručnjaci zato upozoravaju da bi savremene tehnologije dugoročno mogle da budu zloupotrebljene za razvoj biološkog oružja.
Razvoj sa zabrinutošću prate i bezbednosne službe. Šef britanske unutrašnje obaveštajne službe MI5 Ken Mekalam upozorio je da bi veštačka inteligencija mogla da poveća opasnost od postojećeg ili čak novog biološkog oružja - i u rukama takozvanih nedržavnih aktera.
Biološko oružje: Između nauke i zloupotrebe
Koliko je ta rasprava vruća pokazuje izveštaj američke kompanije za veštačku inteligenciju Antropik iz septembra ove godine.
Prema navodima kompanije, otkriveno je i blokirano nekoliko pokušaja istraživača da koriste njen sistem Klod u radu koji bi mogao da bude povezan s razvojem biološkog oružja.
U izveštaju se navodi da se radilo o zahtevima za finansiranje takozvanih istraživanja sticanja novih funkcija (gain-of-function) i projektima za proučavanje varijanti ptičjeg gripa koje bi potencijalno mogle lakše da se prenose na sisare.
Antropik je istovremeno naglasio da takva istraživanja mogu da služe i medicinskoj prevenciji i vojnim svrhama.
Upravo teško razgraničavanje legitimne nauke i moguće zloupotrebe smatra se jednim od najvećih problema u kontroli savremenih biotehnologija.
Šta je biološko oružje?
Zabrinutost zbog biološkog oružja nije nova. Kao biološka sredstva mogu da posluže bakterije, virusi, gljivice ili određeni toksini.
Poznati primeri su antraks, kuga, velike boginje ili botulinski toksin. Antraks se smatra jednim od najpoznatijih bioloških bojnih sredstava. Njegove otporne spore mogu dugo da opstanu u životnoj sredini, a proučavane su i u državnim programima razvoja biološkog oružja.
Svetska zdravstvena organizacija i Kancelarija UN za pitanja razoružanja, definišu biološko oružje kao namerno oslobađanje takvih bioloških materija radi nanošenja štete ljudima, životinjama ili biljkama.
Biološko oružje po pravilu ima dve komponente: samu biološku aktivnu materiju i sistem za raspršivanje. U njih spadaju rakete, sistemi za raspršivanje ili kontaminirana hrana.
Biološko oružje, zajedno s atomskim i hemijskim, pripada grupi takozvanog ABH oružja. Često se ubraja i u oružje za masovno uništenje.
Po čemu se razlikuje od hemijskog oružja?
Biološko i hemijsko oružje razlikuju se po načinu delovanja. Hemijsko oružje nanosi štetu ljudima otrovnim dejstvom hemijskih materija, poput sarina. Dejstvo često nastupa u roku od nekoliko sekundi ili minuta.
Primeri su napadi otrovnim gasovima, najpre hlorom, a potom iperitom u Prvom svetskom ratu, ili upotreba nervnog otrova sarina u Siriji.
Biološko oružje izaziva zarazne bolesti. Njegovo dejstvo može da nastupi tek posle nekoliko sati, dana ili nedelja. Neki uzročnici mogu dalje da se prenose pa je posledice teško predvideti.
Da li je biološko oružje zabranjeno širom sveta?
Da, biološko oružje je zabranjeno. Konvencija o biološkom oružju stupila je na snagu 1975. godine. Zabranjuje razvoj, proizvodnju, skladištenje, prenos i upotrebu biološkog i toksinskog oružja.
Konvencija može da se posmatra kao nadogradnja Ženevskog protokola iz 1925, koji je zabranjivao samo upotrebu bioloških bojnih sredstava kao metode ratovanja. Konvenciji pripada 189 država. Pojedine zemlje, poput Egipta, Sirije ili Izraela, nisu je ratifikovale ili potpisale.
Države koje su je ratifikovale obavezuju se i da unište sve zalihe, proizvodna postrojenja i sredstva za prenošenje.
Hemijsko oružje je takođe zabranjeno. Sistem njegove kontrole, međutim, smatra se znatno razvijenijim. Sprovođenje Konvencije o hemijskom oružju nadzire Organizacija za zabranu hemijskog oružja. Ona može da sprovodi inspekcije i kontroliše uništavanje zaliha.
Takav sistem kontrole biološkog oružja do danas ne postoji. Države strahuju da bi inspekcije mogle da otkriju osetljive istraživačke podatke iz medicine, farmaceutske industrije ili biotehnologije. Zato se kontrola u velikoj meri zasniva na dobroj volji.
Zabrana nije dovoljna da spreči upotrebu pokazuje jedan od najpoznatijih primera, koji se dogodio u SAD 2001. godine. Nekoliko nedelja posle napada 11. septembra poslate su pošiljke sa sporama antraksa. Zarazile su se 22 osobe, a pet je umrlo.
Zašto je biološko oružje teško kontrolisati?
Otkrivanje programa razvoja biološkog oružja znatno je teže od kontrole atomskog ili hemijskog oružja. Mnoge tehnologije koje mogu da se koriste za razvoj biološkog oružja imaju i civilnu primenu. Ista laboratorijska oprema koja se koristi za razvoj vakcina ili lekova teoretski bi mogla da posluži i za vojna istraživanja.
Uz to, biološki napad u početku može da izgleda kao prirodno izbijanje bolesti. Često je teško utvrditi da li je neki uzročnik namerno oslobođen ili se pojavio prirodnim putem, što pokazuju i kontroverze oko izbijanja pandemije korone.
Možda se i zato biološko oružje kroz istoriju uvek vraćalo. Istorijski izveštaji pominju različite postupke, od trovanja bunara do upotrebe leševa žrtava epidemija tokom opsada. Sporno je koliko su takve metode zaista bile delotvorne.
Izvor: DW
