Veštačka inteligencija može da vas ubedi u nešto što nije istina. Mežutim, takođe može da vas navede i da se pogrešno sećate onoga što ste videli, a da pritom budete potpuno sigurni da ste u pravu, pokazuje novo istraživanje naučnika sa MIT-a.
Istraživački tim naučnice Peti Mejs sproveo je eksperiment u kojem su učesnici najpre gledali fotografije. Nakon pauze, jednoj grupi ponovo su prikazane originalne slike, dok je druga gledala verzije izmenjene pomoću AI-ja.
Rezultati su pokazali da su ljudi koji su gledali AI izmenjene fotografije češće imali lažna sećanja, ali i da su bili sigurniji u njihovu tačnost.
Ljudsko pamćenje odavno je poznato kao nepouzdano i podložno sugestijama. Međutim, sve uverljiviji AI sadržaji dodatno otežavaju razlikovanje stvarnih događaja od izmišljenih.
Problem može da ima i ozbiljnije posledice. Jedno ranije istraživanje pokazalo je da deepfake snimci i AI tekstovi mogu da stvore lažna sećanja na političke skandale koji se nikada nisu dogodili, pa čak i da utiču na nameru građana da glasaju.
Opasnost postoji i kada AI ne pokušava namerno da obmane korisnika. Generativni sistemi često proizvode netačne informacije koje zvuče uverljivo, a istraživanja pokazuju da čak ni stručnjaci nisu uvek uspešni u njihovom prepoznavanju.
Prema pojedinim studijama, prosečna osoba razlikuje AI generisan sadržaj od stvarnog sa uspešnošću približnom nasumičnom pogađanju.
Naučnici zato pokušavaju da razviju bolje metode za prepoznavanje deepfake sadržaja, ali potpuno pouzdano rešenje još ne postoji. U međuvremenu, AI sistemi postaju sve samostalniji, što dodatno povećava značaj ovog problema.
