Kao i svako novi izraz koji zvuči moćno, većina ljudi koristi izraz "veštačka inteligencija" za sve i svašta, iako prava veštačka inteligencija nije ni približno inteligentna kao što mislite.

Današnji sistemi koje nazivamo veštačkom inteligencijom nisu ni blizu dovoljno napredni da mogu da zamene ljude kada je u pitanju većina stvari uključujući rezonovanje, znanje o svetu oko nas i društvena interakcija.

Ono gde je veštačka inteligencija dobra kao i čovek je vizuelno prepoznavanje šablona, ali čak i ovde, na kognitivnom nivou, samo se imitira ljudska inteligencija, bez kreativnosti i dubljeg rezonovanja.

Profesor naglašava da imitiranje načina na koji ljudi razmišljaju nije jedini, pa ni glavni cilj mašinskog učenja. Mašinsko učenje može da služi da poveća ljudsku inteligenciju preko ozbiljnih analiza ili obrade velike količine podataka, kao što nam pretraživači serviraju tražene informacije. Mašinsko učenje takođe može da obezbedi nove servise ljudima u oblasti zdravlja, privrede i transporta, spajajući informacije koje se nalaze u različitim grupama podataka, pronalaženjem zajedničkih šablona i predlaganjem novih rešenja shodno tome.

"Ljudi su često zbunjeni kada je u pitanju značenje veštačke intelgencije u diskusijama o tehnološkim trendovima -- kao da u računarima postoji neka inteligencija koji je odgovorna za razvoj i koja se takmiči sa ljudima". rekao je profesor Džordan, naglašavajući da mi takvu inteligenciju zaista nemamo, iako se ljudi ponašaju i pričaju kao da ona postoji.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.