Trebalo je da budu hitovi veći od svojih prethodnika, ali nisu. Naprotiv!
Za svaki kvalitetan nastavak neke video igre, postoje tri „krša“, koji su izbačeni samo da se uberu pare na staru slavu. Nabrojaćemo neke od njih, koji su baš upečatljivo razočarali fanove i gaming zajednicu kada su izašli.
Super Mario Bros 2
Počinjemo od igre koja sama po sebi i nije toliko loša, koliko je čudna i koliko se razlikuje od cele Super Mario franšize. Nije katastrofa, ali je promašena tema, gde nedostaju mnogi prepoznatljivi elementi ovog klasika, poput pečuraka, novčića za skupljanje, i onih hodajućih gljiva (goomba) kojima skačete na glavu.
Pac Man 2: The New Adventures
Nakon ogromne popularnosti originalnog Pac Man-a, kreatori su se bacili u razmišljanje kakav nastavak bi mogli da smisle za igru, gde smo svi bili žuti krug kojeg jure duhovi dok jede tablete... i smislili su side-scroll, point-and-click avanturu, u kojoj su se rešavale slagalice. Sama ideja i nije tako loša, jer su tada takve igre bile vrlo popularne. Problem je bio, jednostavno, u tome što je igra bila očajno urađena, sa lošim i nelogičnim zagonetkama i frustrirajućim kontrolama. Daleko od jednostavnosti i igrivosti originala.
Banjo Kazooie: Nuts and Bolts
Prvi Banjo je bio vrlo zabavna platforma za N64, koja je odisala nekim posebnim šarmom i koja je bila apsolutno predivno iskustvo te 1998. godine. Nuts and Bolts s druge strane je, otprilike isto to samo 10 godina posle, slična grafika i isti platformski pristup, ali bez osećaja zabave koji je prvi deo imao.
Bomberman Act Zero
Originalni Bomberman je bila interesantna i brza igra koja je izgledala kao crtani film i dizala adrenalin, jer je postavljanje bombi drugim crtanim likovima zabavno. Act Zero je mračna distopijska igra puna sivila i loše optimizacije. U suštini, uzeli su sve što je Bomberman-a činilo zabavnim i zamenili mrakom, čemerom i lošom grafikom.
Zelda 2: The Adventure of Link
Crna ovca Zelda serijala, Avanture Linkove, su zamenile standardan Zeldin pristup otvorene top-down platforme i zamenile je mapom sa nasumičnim tamnicama u kojima je sam gejmplej sidescroller poput Super Marija. RPG elemenata skoro da i nema, igra se ponavlja i frustrirajuća je. Jednostavno, to nije Zelda!
Resident Evil 6
Ova igra je postala sinonim za dve stvari u gejmingu: zombije i preživljavanje. Naravno, vremenom je pored zombija dodato sve i svašta od čudovišta, ali je taj deo tokom kojeg morate preživeti sve ostao isti. Onaj osećaj teskobe, kada znate da imate još pet metaka i jednu zelenu travku za lečenje, a ispred je horda „nemrtvih“ i tri logičke zagonetke koje će vas prošetati po celoj mapi dvaput, je upravo ono što je napravilo ovu igru popularnom. Onda izbacite sve to: horor, preživljavanje i priču, ubacite gomilu likova, naoružanja i eksplozije i date zombijima da i oni pucaju i imate Resident Evil 6. Skrnavljenje igre, ua!
Duke Nukem Forever
Dugo vremena je ova mačo pucačina bila sinonim za igre koje se zaglave u razvojnom paklu (da je prave godinama i nikada ne završe). Kada je napokon izašla, svi su poželeli da je ostala u ognju podzemlja i da nikada nije ugledala svetlost dana. Sve na njoj je bilo zastarelo, puno grešaka, bagova i lošeg humora. Bolje da su Đuki dali da umre mirno i spokojno, nego što su i njemu i nama priredili ovo ... (da ne psujemo sad pred kraj).
The Force Unleashed 2
Prvi deo ove igre je zaista jedan od najboljih SW naslova izbačenih do sada. Imao je odličnu grafiku, intuitivne kontrole i izuzetnu priču. Mislimo, ko ne bi poželeo da bude tajni učenik velikog Darth Vader-a i da sazna kako bi priča između filmova išla. Drugi deo je zbrzan i izbačen da bi se još dodatno pokupio kajmak nakon uspeha prvog. Ništa novo nije doneo, čak je i unazadio gameplay svojim „smorenim“ ponavljanjem jednog te istog. Samim svojim postojanjem je uništio kraj prvog dela, te je najbolje pretvarati se da nikada nije ni izašao!
Devil May Cry 2
Još jedan nastavak koji je napravljen samo da unazadi franšizu, ne nudeći ništa novo u odnosu na prethodnika. Kamera je očajna, borba je dosadna i nezanimljiva, a igra je mnogo lakša od prethodnika, objašnjava Unilad. Generalni utisak igre je da je previše mlaka i ponavljajuća, jednom rečju: razočaranje.
Medal of Honor: Warfighter
Ovo je nastavak koji je ubio, nekada najpopularniju pucačinu svojim, na brzinu napravljenim sadržajem, koji je ličio na lošu kopiju CoD-a, što je zaista tužno imajući u vidu da je MoH serijal bio od izuzetnog kvaliteta u svoje vreme. Gomila bagova i grešaka i glup AI neprijatelja su samo neki od razloga zbog kojih nam se čini da je ova igra napravljena samo da bi se ispoštovali rokovi i uzele pare na kvarno. Na kraju su označili smrt voljenog serijala. Sami prosudite da li im se isplatilo.
Castlevania 2: Simon's Quest
Ovo je jedna duga igra, duuuuuuuga. Jednostavno, dosadno ju je igrati, jer posle sati i sati jednog te istog čak i naznake zabave nestaju. Sve Castlevania igre imaju zajedničko to da su zahtevne i teške za preći, a dvojka svoju težinu zasniva na tome da ćete osedeti dok je ne pređete.
BONUS: Tomb Raider: The Angel of Darkness
Ne znamo kakav je ovo bio pokušaj, ali je uništio sve ono što je Lara ikad bila! Namazana teškim, crnim krejonom oko očiju, zakopčana do grla, samo sa jednim pištoljem i njišući kukovima kao da je na modnoj pisti, a ne na bojnom polju, „đavolska“ Lara srušila je sve ono što je igra gradila sedam godina. Gospođica Kroft nije stvorena da priča sa pariskim prostitutkama u krajnje linearnoj igri prepunoj klišea, bagova i dosadnog gejmpleja problematičnih kontrola. Ne! Ona nije stvorena ni da tumara okolo tražeći nakit, pare i ostale potpuno nebite predmete u Tomb Raider univerzumu - nismo na to navikli i ne želimo da se navikavamo!
Sećamo se da je tadašnji najpopularniji domaći časopis za igre, „Gejmer“ (GameR), opis TR: DAoD naslovio „Uporno serviranje smeća“ i nije ništa pogrešio!
Nakon dve, tri prozaične Tomb Raider epizode koje su izašle pre njega, The Angel of Darkness je bacio Laru na kolena i udario je maljem u iste one kukove koje je besomučno njihala. Udarac je bio tako silovit da je „kukavni“ The Angel of Darkness „sahranio“ i drugi Tomb Raider film (solidna akciona avantura, nikad lepša Anđelina), studio koji je radio igru dobio je otkaz, a Lara i serijal od šoka su se oporavljali naredne tri godine!
Ovo su samo neki od nastavaka koji su nam slomili srce. Koja su vaša iskustva?
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
