Piraterija i mi, lični stav | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Piraterija i mi, lični stav

Svesni smo toga gde živimo, koliko zarađujemo i koliko je ulaganja potrebno da se igramo original igrama. Ipak, je li to opravdanje da nikad ne kupimo igru koju igramo?

 Izvor: Promo/Overwatch

Pre nego što pustimo tekst autora, napravićemo kratak uvod...

Kad je reč o pirateriji i zašto krademo igre sa torenata, a prema našoj anketi u kojoj je učestvovalo skoro 4.000 ljudi, 90 odsto Srbije to radi, teško je biti nepristrasan i opravdati cenu igre od 60, 70 ili 80 evra. Naravno, kad se zna da je prosečna plata u Srbiji oko 300 ili 400 evra… Ipak, to i dalje ne znači da smo u pravu, ako skidamo igre sa torenata i da na to imamo pravo. To i dalje ne znači ni da su ljudi od kojih „krademo“ krivi zbog toga što mi nemamo da kupimo originalnu igru.

Problem piraterije nije samo društveno-sociološke prirode. Tu su i drugi faktori, poput nemara, nebrige i jednostavnog odbijanja da se igra kupi, iako to neko, zapravo može sebi da priušti. 

Tomb Raider VR
Izvor: IGN.

Pa, dobro, zašto ne bi trebalo da skidamo igre s torenata

Piše: Nikola Savić, za Play! Zine

Pre nego što počnemo razgovor na ovu veoma škakljivu temu, moram da naglasim da je moja motivacija isključivo da pojasnimo par stvari po ovom pitanju, i da apsolutno pišem na svoju inicijativu, bez ičije podrške, a kamoli finansijske „motivacije“. Dakle ne, ovo nije naručen tekst nekih domaćih ili stranih distributera igara, već prosto čist, iskren monolog o jednoj stvari koja se kod nas često uzima zdravo za gotovo.

Tako da pre nego što počnete da vičete „Lol, da plaćam igre, ’aj beži“, voleo bih da prvo pročitate tekst, jer njegov cilj ni nije da vas udalji od piraterije, već da o njoj jednostavno razumemo više…

Prosečan period razvoja igre može da traje od par meseci za neki mali indie naslov, pa do nekoliko godina za velike AAA naslove, a u ekstremnim slučajevima razvoj neke igre traje i čitavu deceniju.

Na video igrama rade timovi veliki od dvoje-troje ljudi, pa do ogromnih studija od 100+ članova, sve do onih najvećih kompanija koje sebi mogu da priušte da na igri radi više studija na različitim lokacijama koje su pod njihovim „patronatom“.

Rad na igri prosečne veličine uključuje producente, dizajnere, pisce i scenariste, programere, 3D modelatore, 3D animatore, dizajnere okruženja i likova, tim koji radi koncept umetničke radove, kompozitore, dizajnere zvuka i audio inženjere, testere i mnoge druge.

Što se programera tiče, imamo ljude koji rade na „endžinu“, alatima, „skriptovanju“, veštačkoj inteligenciji, na korisničkom interfejsu, na fizici u okviru igre, na implementaciji i povezivanju svih vizuelnih i audio elemenata igre, zatim implementaciji „gameplay“ mehanike i to onako kako ih je dizajner igre zamislio.

Ne kradite igre, preuzmite ih besplatno!

Besplatna je i Far Cry 3: Blood Dragon igra!

Na kraju, ali ne manje važno, imamo i takozvani „quality assurance“ tim koji dobro pročešlja igru u svakoj fazi razvoja i brine se da sve funkcioniše kako treba i da se ne provuče ni jedan problem u krajnji proizvod.

Kod većine nezavisnih studija, koji sebi ne mogu da omoguće previše velike timove, jedan čovek često radi više poslova. Kompozitor je i dizajner zvuka, koncept umetnik je i 3D modelator, „gejm“ dizajner je i pisac narativa, dok svi zajedno i programiraju, a zatim i testiraju igru. U njihovom slučaju na sve to se  često dodaje i „biznis razvoj“ studija, sami vode finansije, izdavače, bave se pravnim pitanjima, komuniciraju sa medijima i pokušavaju da osmisle i sprovedu marketing igre.

Posao „malog developera“ igara zaista jeste mukotrpan, stresan, skup i ne garantuje nikakvu finansijsku stabilnost da će se uloženo vreme, novac i trud isplatiti.

I, šta je onda nezavisnim studijima alternativa

Alternativa su izdavači i velike kompanije, te dolazak pod njihovo okrilje. To im garantuje finansije za njihov projekat, ukoliko dokažu „odelima“ u finansijskim sektorima da je njihov proizvod isplativ i da će se prodavati. Garantuje im rasterećenje od „biznis“ dela posla, koji uključuje marketing, promocije, pravna pitanja i sve ostalo što nije „game development“. Garantuje im pristup kvalitetnijoj opremi, većem broju ljudi za razvoj i testiranje ukoliko je potrebno i druge pogodnosti. Dakle na papiru sve deluje bajno, ali svi znamo da nije tako.

Dolazak u „kandže“ velikih izdavača znači i stavljanje fiksnih rokova, koje ne zanima da li ste zadovoljni kvalitetom i trenutnim stanjem igre, i oni se moraju poštovati, jer kvartalni finansijski izveštaji moraju da izgledaju lepo. Znači i direktno mešanje u kreativni deo i davanje smernica kako vaša igra treba da izgleda da bi se dobro prodala. Znači i potpunu zavisnost od tih kompanija, koje često na kraju i otkupe studio čije igre izdaju.

Na kraju, ono što meni lično deluje kao najviše bolno, kad bih se bavio razvojem tj. proizvodnjom igara, jeste to što prava na vašu igru predajete izdavaču i često gubite svako dalje vlasništvo nad njom. Dakle, gubite moć odlučivanja šta će se desiti sa vašim „čedom“ na kome ste radili ko zna koliko. Ona postaje franšiza, licenca i nešto što očas posla može da završi u zaboravu, ukoliko vlasnik licence odluči da nije isplativo i da „nepotrebno troši vreme, novac i druge resurse“.

Red Dead Redemption 2 Trailer.
Izvor: Rockstar Games.

Mnoge legendarne igre koje ste nekada igrali i voleli danas nemaju svoje nastavke iz prostog razloga što razne kompanije njihove licene drže „u fioci“ i niti žele da ih prodaju niti žele da finansiraju rad na novoj igri. Uzeću kao lični primer Hogs of War, igru koju sam obožavao kao klinac i koju Atari drži, bez najave da očekujemo dvojku od kada je otkazan rad na nastavku, pošto je studio koji je pravio igru, Infogrames, ugašen zbog finansija.

Ili kako je legendarni studio Troika Games, koji nam je doneo Arcanum i Vampire: The Masquerade - Bloodlines, morao da bude ugašen, jer nije uspeo da obezbedi finansije za razvoj njihovih daljih projekata.

Kao novije primere imamo igru SOMA, od studija koji nam je doneo Amnesia: The Dark Descent. Svi se slažu da je SOMA bila sjajna igra, ali je Frictional Games, koji samostalno razvija i izdaje igre, tek nedavno uspeo da proda dovaljno primeraka, da bi uopšte uspeo da povrati troškove pravljenja igre i bude na nuli, godinu dana od izlaska SOMA-e.

Alien: Isolation je jedan od najboljih horora ove decenije, koji je konačno pokazao koliko sjajno iskustvo dobra Alien igra može da bude, ali izgleda da nikada nećemo videti nastavak. Zašto? SEGA, koja je vlasnik licence, nije zadovoljna kako se igra prodavala, a na kraju dana, za kompanije su brojke na papiru jedino merilo koliko je neka igra „dobra“. 

Nedavno je anonimni „developer“ iz studija Irrational Games, koji stoji iza legendarnog serijala BioShock, otvorio dušu i u otvorenom pismu izneo na videlo kako je izdavač Take-Two Interactive praktično uništio ovaj studio i sve njihove radnike, svega par godina nakon što su ih kupili.

Ovo su samo neki primeri. Gomila sjajnih igara koje smo svi mi igrali nikada nije videla nastavke, a ljudi koji su ih pravili su ispadali iz biznisa, jer nisu mogli da finansijski opravdaju dalji rad ili su prosto odlazili u bankrot. Praviti zaista kvalitetnu igru često znači i komercijalni neuspeh, jer znači i ne podilaziti masama.

Uh, bio je ovo jedan jako dug uvod da bismo zaista na kraju došli do onoga u naslovu - znam, ali je bio neophodan, pošto sam sasvim siguran da vidite kuda je ceo ovaj razgovor vodio. Praviti igru je u svakom pogledu zahtevan i u svakom pogledu neizvestan posao. Studiji se gase svakog dana ili bivaju progutani od strane velikih izdavača, koji, čast svetlim izuzecima, komercijalni uspeh imaju kao prioritet, pa tek onda dolazi kvalitet igre.

I da se ne lažemo, niko od nas nije cvećka kada je piraterija u pitanju i svi smo tu „krvavih“ ruku. Ali samo želim da podstaknem gejmere kod nas na razmišljanje kad sledeći put skinu neku igru sa torenata, da ako im se svidi ta igra, da se sete svih tih ljudi koji su proveli godine dajući srce i dušu za tu igru, da bi je napravili baš tako dobrom i sjajnom kakvom je vi igrate, i da znate da mnogi od njih ne plivaju u parama, već su obični ljudi kao ja i vi, i da njihovi životi i posao zavise od toga koliko će se igra prodavati. I da možda će se neki sjajni studio ugasiti i onda ćemo ostati uskraćeni za još odličnih igara, koje nikada neće biti napravljene, jer tim koji bi ih napravio nije mogao finansijski da se održi.

Ne morate da kupite igru koja vam se svidi kad izađe za punu cenu, jer svi znamo koliko u Srbiji zarađujemo. Ali kupite je kad je na popustu, kada je akcija na Steam ili GOG platformi ili kad su deo nekog paketa na Humble Bundle. Ako uživate u toj igri i ona vam donese nedelje i mesece zabave, pa onda pokažite ljudima iza igre da cenite njihov rad i da želite da nastave da prave sjajne igre, podržite ih u tome da ostanu u poslu.

Vaš komentar na celu priču? Naravno da ga očekujemo! Šta vi mislite da je rešenje ovog vrlo kompleksnog problema?

Ne zaboravite da posetite KlanRUR sajt i forum, gde ćete čitati o svim gejmerskim temama! Pratite nas na Facebooku, Twitteru i Instagramu.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi