Da li je ovo dobra Homeworld igra? Da li je dobra strategija? Odgovori na ova pitanja nalaze se u tekstu.
Prošle godine, Gearbox je izbacio odličnu remasterovanu verziju prvog i drugog dela Homeworld-a sa željom da vrati slavu RTS-ovima i da pokloni parče nostalgije svojim vernim igračima koji preklinju za nastavkom ove genijalne strategije. Homeworld je postavio standarde svemirskog RTS-a, kontrole jedinica i ukupne atmosfere svemirskog rata. Da li Deserts of Kharak može da se takmiči i nazove sebe dostojnim naslednikom Homeworld franšize? Na ovo pitanje je malo teže odgovoriti pa ćemo ga razložiti. Da li je dobra Homeworld igra, da li je vredna cene koju traže i da li je dobra strategija?
Radnja igre je smeštena mnogo godina pre originalnog Homeworlda na pustinjskoj planeti koja se ne zove Arakis već Kharak. Igru pratimo iz perspektive naučnice Rachel S’Jet koja, kroz 13 singleplayer misija, pokušava da pronađe skriveni artefakt u dinama Kharak-a i spasi svoju civilizaciju od istrebljenja (spoiler: vidi Homeworld). U ovom poduhvatu je prati peščani nosač aviona, Kapisi. Ovaj nosač predstavlja ono što je bio Mothership u Homeworld-u samo je mnogo korisniji i moćniji. Kapisi je opremljen oružjem, štitom i drugim pomagalima koji pretvaraju običnu fabriku za jedinice u razorno oružje Koalicije. Koaliciji na putu stoje religiozni nomadi Gaalsien koji će uraditi sve da zaustave zalaženje Koalicije u dubine pustinje Kharak-a. U svakoj misiji ćete morati pametno da manevrišete Kapisi kako biste iskoristili njegovu razornu moć. Veliki dodatak su artefakti koji mogu da se aktiviraju na Kapisi i koji daju specijalne pasivne bonuse za vašu armiju ili za Kapisi. Samo jedan artefakt je moguće aktivirati, ali se mogu menjati u letu što donosi veliku prednost igračima koji uspeju da skupe sve artefakte i dobro ih iskoriste.
Produkcija jedinica nije toliko naglašena koliko je njihov mikromenadžment. Sve jedinice funkcionišu po principu papir, kamen, makaze; jedna jedinica je jača od druge ali slabija od treće i tako dalje. Igra pruža zaklone za jedinice i interesantnu, mada već viđenu, mehaniku pozicioniranja na uzvišenjima gde dobijaju bonus na preciznost i količinu štete koju nanose. Većina jedinica je spora ali to je u duhu Homeworld-a, mada ponekad može da bude zamorno dok na većoj mapi čekate da se svi pozicioniraju do nekoliko minuta. U bilo kom trenutku možete da aktivirate senzor pritiskom na space dugme i videćete celu mapu, vaše i neprijateljske jedinice na trenutnom terenu. Ova sjajna funkcija pomaže vam da koordinišete grupe jedinica, pretpostavite kretanje neprijatelja i time pravite zasede. Celokupna igra, tehnički, može da se igra samo preko senzora.
Veoma bitan element svake RTS igre je i njen skirmish mod gde možete da testirate svoje taktike protiv računara kako biste bili bolji u multiplayer-u. Skirmish mod nudi siromašnih pet mapa koje su međusobno jako slične i zasitiće vas vrlo brzo. AI je potpuno pogubljen na nižim nivoima težine, a na većim se vidi da očigledno vara i ništa vise. Boljim igračima nijedna težina u skirmish-u neće predstavljati problem. Ovo je velika mana, jer se isto prenosi i na multiplayer koji takođe nudi samo šačicu mapa. Zanimljiva situacija iz multiplayer-a koja će se sigurno dešavati je konstanto igranje žmurke sa protivnikom koji se krije između dina i kamenja. U početku mislite da je to jeftina taktika jer je cilj uništiti neprijateljski nosač ali ćete se ubrzo naći u istoj situaciji jer ćete biti primorani na to.
O ostalim detaljima i utiscima čitajte u tekstu Igora Totića na Play! sajtu.
Pratite nas i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
