Ovogodišnje Olimpijske igre su jedinstvene po mnogo čemu, i prvi put da je za izradu medalja korišćena reciklirana elektronika.
Malo ko zna da je zlatna olimpijska medalja u stvari napravljena od čistog srebra i poseduje samo šest grama pozlate. Srebrna medalja ne laže nikoga i zaista je srebrna, dok je bronzana medalja legura koja se sastoji od 95% bakra i 5% cinka (prava legura bronze ima 12% kalaja i malo drugih metala kao što su aluminijum, nikl ili cink).
Vrednost Olimpijskih medalja najmanje ima veze sa materijalom od kojeg je napravljena, ali ove godine medalje koje dobijaju najbolji od najboljih na svetu napravljene su od reciklirane elektronike. Potrošačko društvo današnjice generiše ogromne količine elektronike koja se baca na dnevnom nivou.
Plemeniti metali često korišćeni za elektroniku
Ono što malo ko zna je da su plemeniti metali visokoprovodljivi, a pojedini imaju poželjna svojstva kao što je antikorozivnost. Specijalizovanim elektrolitičkim procesima se iz elektronike mogu odvojiti plemeniti metali, koji se onda mogu koristiti u druge svrhe. U ovom slučaju za sjajna odličja vrhunskih sportista.
Prvi sportista koji je dobio zlatnu medalju na ovogodišnjim Olimpijskim igrama i prvi sportista koji je dobio zlatnu medalju napravljenu od reciklirane elektronike je japanska takmičarka u disciplini vazdušna puška 10 m za žene Kijan Jang.
Najavljeno pre četiri godine
Organizatori Olimpijskih igara u Tokiju najavili su još pre četiri godine da će medalje biti napravljene od reciklirane elektronike, i organizovali su kampanju prikupljanja nepotrebnih uređaja, kako bi se metali u njima iskoristili za medalje.
Korisnici su mogli da prilože sve, od pametnih telefona i digitalnih kamera, preko matičnih ploča i grafičkih karti, do konzola i laptopova. U samo godinu i po dana kampanje prikupljeno je neverovatnih 48.488 tona opreme i kao i više od 5 miliona telefona prikupljenih u prodavnicama lokalnog provajdera, kompanije NTT.
5000 medalja
Da bi se napravilo 5000 medalja za Olimpijske i Paraolimpijske igre, organizatori su za svega 14 meseci dobili oko 2.700 kilograma bronze, a za 18 meseci čak 28,4 kg zlata od potrebnih 30,3 kg i 3.500 kg srebra od potrebnih 4.100 kg. Sve to je dobijeno iz donacija, a sva potrebna količina postignuta je pred kraj kampanje, u martu 2019. godine.
Cilj medalja od reciklirane elektronike je da bi se skrenula pažnja na ogromnu količinu otpada koje čovečanstvo generiše svakoga dana, i podizanje svesti o zagađenju, kako bi se budućim generacijama poslala vrlo bitna i jasna poruka.
Ne baš originalna, ali ideja za respekt
Ovogodišnje Olimpijske i Paraolimpijske igre su prve u istoriji čije će medalje u potpunosti biti napravljene od recikliranih materijala, iako je bitno napomenuti da ovo nije jedinstvena ideja, i da su na prethodnim Olimpijskim igrama u Brazilu organizatori iskoristili reciklirane materijale za 30% srebra koje je korišćeno za srebrne i zlatne medalje. Brazilci su plemenite metale dobili od starih delova automobila, ogledala i ploča za rendgen.
Da li će pariski organizatori Olimpijskih igara poći stopama Japana 2024 godine, ostaje nam da vidimo.