Evropska komisija i zvanično zatražila zabranu prodaje benzinaca i dizelaša od 2035. godine.
Evropska komisija je najzad i zvanično predložila tokom 14. jula efektivnu zabranu prodaje novih automobila na benzinski i dizel progon od 2035. godine.
Ova zabrana, predložena u okviru širokog paketa klimatskih zakona, ubrzala bi prelazak na kupovinu električnih vozila koja imaju nultu emisiju štetnih gasova, prenosi Rojters.
Komisija je navela da se revidiranim zakonom traži od zemalja članica Evropske unije da proširuju kapacitete za punjenje električnih vozila u skladu sa prodajom automobila s nultom emisijom i da na glavnim autoputevima instaliraju punjače za električna vozila i stanice za punjenje u uobičajenim razmacima.
“Jači standardi emisije CO2 za automobile i kombije ubrzaće prelazak na mobilnost sa nultom emisijom zahtevajući da se prosečne emisije novih automobila smanje za 55 odsto od 2030. godine i 100 odsto od 2035. godine u poređenju sa nivoima iz 2021. godine. Kao rezultat, svi novi automobili registrovani od 2035. godine biće sa nultom emisijom“, navodi se u dokumentu EK.
Šta još EK predlaže za zeleniju Evropu
Mere EK predstavljaju kombinaciju smanjenja emisije štetnih gasova, očuvanje prirede, ali i stavljaju socijalni balans u centar ove tranzicije od ekonomije zasnovane na fosilnim gorima ka čistim i obnovljivim izvorima energije.
Kada se usvoje od strane Evropskog parlamenta i Saveta EU, ove mere će postati obavezujući pravni okvir koji vodi do ostvarenja konačnog cilja, klimatski neutralne Evrope do 2050. godine, navode u Briselu. U Briselu napominju da je za ovu "zelenu transformaciju Evrope" namenjena jedna trećina ukupnog budžeta za oporavak EU što iznosi oko 500 milijardi evra.
Evropska komšija upozorava da emisije ugljendioksida moraju da "imaju cenu" koja će proizvođače, potrošače i inovatore podstaći da izaberu čiste tehnologije i izvore energije. Dosadašnji EU sistem za trgovanje emisijama već je uticao na smanjenje emisije štetnih gasova u proizvodnji električne energije i energetski intenzivnih industrija za 42,8 odsto u poslednjih 16 godina. EK predlaže da se još više podignu ograničenja, da se postupno ukinu dozvole za besplatne emisija za vazduhoplovstvo kao i da se brodarstvo, po prvo put, uključi u sistem koji ograničava emisiju štetnih gasova.
Da bi se došlo do smanjenja emisija štetnih gasova u drumskom transportu i kao i za potrebe stanovanja, uspostavlja se zaseban EU sistem trgovine emisijama za distribuciju goriva.
U Komisiji dodaju da bi EU trebalo da teži postizanju klimatske neutralnosti u sektorima korišćenja zemljišta, šumarstva i poljoprivrede, uključujući i poljoprivredne emisije koje ne sadrže CO2, poput onih iz upotrebe đubriva i stoke. Strategija šumarstva EU ima za cilj poboljšanje kvaliteta, kvantiteta i otpornosti šuma EU uz plan za sadnju tri milijarde stabala širom Evrope do 2030. godine.
Sa poreske strane, revizija Direktive o oporezivanju energije predlaže usklađivanje oporezivanja energetskih proizvoda sa energetskom i klimatskom politikom EU, promovisanjem čistih tehnologija i uklanjanjem zastarelih izuzeća i sniženih stopa koje trenutno podstiču upotrebu fosilnih goriva.
Uspostavlja se i novi Mehanizam koji će se odnositi na cenu ugljenika prilikom uvoza, kako bi se osiguralo da ambiciozna klimatska akcija u Evropi ne dovede do "curenja ugljenika". Ovo će osigurati da evropsko smanjenje emisija doprinese globalnom smanjenju emisija, umesto da potiskuje proizvodnju sa intenzivnim emisijama ugljenika izvan Evrope.