NOVA PRAVILA? Ograničiti uvoz EURO 4 i starijih automobila, akcize na ugalj i veće kazne zbog zagađenja životne sredine | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NOVA PRAVILA? Ograničiti uvoz EURO 4 i starijih automobila, akcize na ugalj i veće kazne zbog zagađenja životne sredine

Svaki drugi automobil u Srbiji je ozbiljan zagađivač.

 Izvor: SmartLife / Tesla

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predlaže promenu sistema plaćanja naknada za zaštitu životne sredine i ekoloških taksi, kako bi se obezbedilo poštovanje principa "zagađivač plaća" i podstaklo ulaganje u čistije tehnologije.

Preduzeća u Srbiji plaćaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine u fiksnim iznosima od 5.000 do dva miliona dinara i to u zavisnosti od delatnosti i veličine, a ne od količine ispuštenih štetnih materija, tako da visoku obavezu mogu da imaju i oni koji ne prave štetu, ističu iz NALED-a.

Možda će vas zanimati

Dodaju da dosadašnja praksa nije dala očekivane efekte na smanjenje zagađenja, zbog čega predlažu drugačiju politiku naplate.

Gotovo polovina industrije koja ispušta azotne okside nije obuhvaćena nijednom naknadom, dok se naknade ne naplaćuju nijednom emiteru amonijaka iz sektora poljoprivrede ili industrije koja ispušta ugljen-dioksid, navodi NALED u novom biltenu.

Da bi se obezbedilo poštovanje principa „zagađivač plaća“ kao prvi korak predlažu integraciju postojećih nameta u jedinstvenu naknadu za zagađivanje.

"Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine propisuje paušalne iznose, ne uzimajući u obzir stvarne količine emisija štetnih gasova. Paradoksalno je i da preduzeće može da uloži u zaštitu životne sredine izgradnjom postrojenja za otpadne vode, ugradnjom filtera ili korišćenjem čistijih goriva i to se neće uzeti u obzir prilikom obračuna naknade", kaže Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u.

Prema njenim rečima, za druga preduzeća koja puno zagađuju i ne ulažu, ova naknada ne pruža nikakav podsticajan efekat da promene svoj način poslovanja, jer šta god uradili na kraju će platiti isto.

"Zato se zalažemo za potpunu primenu principa „zagađivač plaća“, odnosno da svako plati onoliko koliko stvarno zagađuje i da trošak, koji će po tom osnovu ubuduće imati, smanji tako što će uložiti u čistiju proizvodnju", dodaje Kiš.

Deo reforme podrazumeva i da se proširi lista štetnih materija za čije će se ispuštanje naplaćivati naknada, proširenje liste obveznika, kao i da se naplaćuje isti iznos naknade po toni emisije, a da se taj iznos u naredne tri godine poveća za 10 posto. Uz to, udeo gradova i opština u prihodima od naknade trebalo bi povećati sa 40 na 50 procenata u odnosu na budžet Republike.

Predlog je deo NALED-ove Analize fiskalnih instrumenata u oblasti životne sredine, prema kojoj je u čistiji vazduh neophodno uložiti oko 2,3 milijarde evra. Deo sredstava moguće je obezbediti boljom upotrebom prihoda od ekoloških taksa, a u promenu sistema oporezivanja potrebno je uključiti i građane.

"Prema podacima MUP-a, u Srbiji ima 2,1 milion registrovanih automobila od čega gotovo 1,2 miliona ima motore EURO 3 i nižih standarda, koji emituju nepropisnu količinu gasova. Trenutno je porez niži za starije automobile, a kako bismo motivisali vlasnike da zamene svoje katalizatore i filtere, predlažemo izmenu obračuna poreza na motorna vozila, tako da porez raste srazmerno kubikaži vozila, ali i da se uvećava što je stariji EURO standard po kojem je motor proizveden", objašnjava Kiš.

U svim zemljama EU, pa i u zemljama regiona, naglašava ona, zabranjen je uvoz čak i EURO 4 motora i tu praksu, uz podsticaje za kupovinu vozila koja ispunjavaju novije standarde, neophodno je uvesti i kod nas kako bismo stali na put zagađujućim česticama koje dolaze iz saobraćaja. I u ovom segmentu potrebno je da dođe do integracije nameta - utapanje lokalne takse za držanje motornih vozila u porez na upotrebu motornih vozila - i promene raspodele prihoda između države i lokalnih samouprava.

Kada je reč o praškastim materijama (PM2,5 i PM10), trenutno je samo 2,5 posto ukupnih emitovanih PM čestica obuhvaćeno nekim poreskim instrumentom, a u najveće izvore se ubrajaju individualna ložišta i toplane manje snage.

Autori analize zato navode da je, u skladu sa direktivom EU o oporezivanju energenata, potrebno uvesti akcizu na ugalj, a subvencijama podstaći 80 odsto domaćinstava da pređu na obnovljive izvore.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi