OČAJNO STANJE LABORATORIJA ŠIROM SVETA: Upravljaju smrtonosnim patogenima, a imaju nizak nivo biosigurnosti i biozaštite | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Veliki problem

OČAJNO STANJE LABORATORIJA ŠIROM SVETA: Upravljaju smrtonosnim patogenima, a imaju nizak nivo biosigurnosti i biozaštite

Autor Miloš Delević
Autor Miloš Delević

Čak 75% BSL-4 laboratorija širom sveta dobilo nisku ocenu za biosigurnosti i biozaštitu.

Izvor: YouTube / Printscreen / Science Time

Tim istraživača iz Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva je otkrio da tri četvrtine od 59 objekata širom sveta koji rukuju opasnim patogenima imaju nizak nivo biosigurnosti i biozaštite.

Do te računice su došli zahvaljujući Globalnom indeksu zdravstvene sigurnosti, koji ispituje da li države imaju zakone, propise, nadzorne agencije, pravila i uspostavljen trening o biološkoj sigurnosti i bezbednosti.

Možda će vas zanimati:

Istraživanje je otkrilo da tri četvrtine ovih laboratorija sedi u urbanim sredinama, više od polovine je pod upravom vlade, a ostatak na univerzitetima. Institut za virusologiju u Vuhanu, koji je privukao pažnju tokom pandemije koronavirusa, je ocenjen sa srednjim rangom za biološku sigurnost i bezbednost, dok je Nacionalna zdravstvena laboratorija u Saudijskoj Arabiji kotirana veoma nisko.

To istraživanje su sproveli Džordž Koblenc, vanredni profesor za biološku zaštitu na Univerzitetu George Mason, i Filipa Lencos sa Kings koledža (London), kako bi utvrdili da sve laboratorije poštuju sigurnosne protokole. Taj tim je sugerisao da Svetska zdravstvena organizacija treba da bude odgovorna za nadgledanje tih laboratorija, a sve kako bi se osiguralo da rade po pravilima.

"Naša studija je otkrila da postoji veliki prostor za poboljšanja kada su u pitanju pravila, kako bi se osiguralo da te laboratorije funkcionišu bezbedno, sigurno i odgovorno" - napisali su oni u svom istraživanju za Guardian. "Većina zemalja sa BSL-4 laboratorijama (biosigurnost nivo četiri) ne nadgleda istraživanja, što je i bila centralna rasprava o poreklu COVID-19, kao potencijalno odgovornog za moguće curenje sa Instituta za virusologiju u Vuhanu" - dodali su oni.

"Globalni indeks zdravstvene sigurnosti je merio da li te zemlje imaju zakone, pravila, protokole i mesto za trening kako bi pružili sveobuhvatan pristup celokupne vlade u upravljanju biorizikom. Na osnovu tih podataka smo kategorisali zemlje sa visokim, srednjim i niskim nivoom pripremljenosti za biološke opasnosti" - stoji u njihovim dokumentima.

U Evropi postoji 25 BSL-4 laboratorija, u Severnoj Americi i Aziji ima 14, odnosno 13 takvih objekata. Sve takve laboratorije u Americi su ocenjeni sa visokom ocenom, dok su sve tri laboratorije sa područja Afrike ocenjene sa niskom ocenom. Samo 40% nacija sa BSL-4 laboratorijama su članice Internacionalne grupe eksperata za biosigurnost i biozaštitu, baš tamo regulatori dele najbolju praksu u rukovanju opasnim patogenima. U te zemlje spadaju Australija, Kanada, Francuska, Nemačka, Japan, Singapur, Švajcarska, Amerika i Velika Britanija, prenosi DailyMail. U galeriji pogledajte gde se te laboratorije nalaze.

Ovaj izveštaj je izazvao zabrinutost kod eksperata koji su uplašeni da će opuštenije kontrole i pravila na pojedinim lokacijama uticati na stvaranje nove pandemije. Incidenti su se već dešavale u više navrata, pogotovo na mestima gde su slabiji sigurnosni standardi. "Što je veći broj institucija i što je veći broj pojedinaca koji imaju pristup tim opasnim agensima, to je veći rizik. Moramo da pojačamo biozaštitu i biosigurnost širom sveta!“ - izjavio je Ričard Ebrajt, profesor biohemije na Univerzitetu Rutgers, za Financial Times.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo:

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi