Virtuelni pacijenti koji uče doktore da bolje izraze empatiju.
Svi znaju koliko je posao medicinskog radnika zahtevan, stresan i koliko uzima od samog čoveka, zato nas ne čudi da povremeno naletimo na neprijatno osoblje, doktora ili sestru.
U jeku globalne pandemije je upravo ova branša bila na ispitu, a mnogi dobri ljudi koji su pomagali ostalima nažalost više nisu sa nama upravo iz tih razloga.
Sa opravdanim razlogom se nazivaju superherojima današnjice, ali kao što je to slučaj i sa tim fiktivnim likovima, i oni znaju da podlegnu pritisku. Jedan od najvećih problema pacijenata koji su napustili doktorsku ordinaciju je taj što se osećaju povređeno. Ovaj problem koji nije nov želi da reši ortoped Aleks Jang, još od 2018. godine.
"Pritužbe mogu da se dogode gde god hoćete, ali u zdravstvenoj zaštiti je ono povećano deset puta jer saopštavate loše vesti ili objašnjavate dijagnozu pacijentu koji ne razume šta mu pričate" - ističe Jang, sada predsednik kompanije Virti. Tri godine kasnije, kada je pandemija značajno uticala na ceo svet, pa tako i na medicinu, kompanija Virti je počela da snabdeva bolnice širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država sa "virtuelnim pacijentima", a sve kako bi pomogli osoblju da bolje komuniciraju sa pacijentima.
"Želeli smo to da uradimo sa virtuelnim pacijentima koji su napravljeni uz pomoć ličnih podatka, a sve kako bi ljudi mogli da vežbaju komunikaciju i soft skills" - rekao je Jang. Soft skills je kombinacija više veština: Socijalne, komunikacione, karakterne crte, sposobnost adaptacije, rad pod stresom, multitasking, prezentacija, a sve to zaokružuje emocionalna inteligencija.
Posmatrajte virtuelnog pacijenta kao animaciju napravljenu u veštačkoj inteligenciji, koja je istrenirana da ima interakciju sa doktorom, te da testira njihovu empatiju i međuljudske veštine. Softver može da nastani pametne telefone i kompjutere, a kompanije mogu da koriste i VR naočare/slušalice za bolji doživljaj. Kada je trening gotov, doktori dobijaju rezultat baziran na brzini, pitanjima koje su postavili veštačkoj inteligenciji i da li su uspeli da pogode lažnu dijagnozu tog pacijenta.
"Pričanje sa tehnologijom bi trebalo da pomogne kako se ophode prema pacijentima u stvarnom svetu" - ističe kompanija Virti. Pojedine zdravstvene ustanove su već prisvojile tehnologiju ove firme, što je pomoglo toj kompaniji da skupi 2 miliona dolara kako bi nadogradila svoj analitički softver.
Ovaj Cloud sistem koristi i prepoznavanje govora, AI, i kompjuterski generisane karaktere koji simuliraju realističnu interakciju sa pacijentima. Na primer, ukoliko kliničar upita animiranog čoveka da opiše simptome, AI će generisati relevantne odgovore. Doktori mogu da nastave sa još više pitanja, a kako koriste taj program, softver analizira njihov ton, ritam, i kvalitet odgovora. VR otključuje i druge jedinice merenja, kao što je praćenje kontakta očima.
Ipak, i ovi kompjuterski napravljeni ljudi imaju limitaciju, veoma je teško napraviti repliku čovekovih stavova, ili to kako individua reaguje na bol i bolest. Ponekad ljudi ne daju sve informacije doktoru kako bi ovi napravili što tačniju dijagnozu, prenosi The Wall Street Journal.
Ovakav softver je napravljen kako bi se izborio protiv implicitnih pristrasnosti, koje se dešavaju kada osoblje napravi nesvesnu pretpostavku o osobi koja je tek ušla. Iako te presude znaju da budu dobronamerne, one mogu i da prikriju pravu dijagnozu. Virti se sa tim bori tako što omogućava bolnici da sami izaberu kakav će pacijent biti, od boje kože, očiju, pola...
"Digitalna lica su bazirana na fotografijama raznih glumaca i drugih profesionalaca. Postoji preko 60 varijacija unutar sistema" - kažu iz te kompanije. Pandemija koronavirusa je isprečila buduće doktore i medicinsko osoblje da što više istreniraju ove veštine. Zbog toga ovaj program može biti idealna praksa: "Kada vam dođe stvarni glumac kako bi se istreniralo osoblje, ta scenarija mogu biti forsirana. Lažni pacijenti deluju autentičnije nego kada neko izmišlja šta nije u redu sa njim" - ističu iz te kompanije.
