Kao da pandemija nije dovoljno obogaljila globalni lanac nabavke, cene retkih metala su počele da rastu, dodatno opterećujući ionako visoke cene elektronike.

Izvor: SmartLife / Unsplash / Sam Moqadam

Rast cena elektronskih komponenata u poslednjih godinu dana pogodio je sve, od tranzistora i kondenzatora do naprednih čipova koji pokreću tablete, telefone, računare, automobile i mnogo toga.

Rast cene retkih metala

Prema izveštaju čuvenog portala Nikkei Asia, kraj globalne krize se još uvek ne nazire. Proizvođači elektronskih komponenata sada imaju dodatni problem – rast cena retkih metala neophodnih za njihovu proizvodnju. Da stvar bude gora, trend rasta ovih cena nema tendenciju skorijeg zaustavljanja.

Glavni razlog rasta cene retkih metala je trgovinski rat koji već neko vreme traje između SAD i Kine. Trgovinski rat najviše utiče na isporuke nekih ključnih sastojaka potrebnih za većinu elektronike.

Litijum, holmijum, neodimijum i ostali -IJUMI

Litijum se koristi u baterijama, nuklearnoj energiji i svemirskoj opremi. Sa porastom tražnje i popularnošću ovih grana industrije, pa je cena porasla i do 150% u odnosu na septembar 2020. Godine. Pored litijuma, i cena holmijum, koji se najviše koristi u nuklearnim reaktorima a je duplirana u istom vremenskom periodu, i beleži konstantni rast. Pored nuklearnih reaktora, holmijum se koristi u pravljenju jakih magneta i specijalnih legura za senzore i aktuatore. Tu su i neodimijum i paseodimijum potrebni za proizvodnju jakih magneta koji su ključni delovi zvučnika, motora, vetroturbina i mnogo drugih stvari. Pomenuta dva metala porasla su preko 73% u poslednjih godinu dana.

Pored jako retkih metala, cene plemenitih metala i drugih elemenata kao što su bakar, kalaj, aluminijum, kobalt i terbium oksid su porasli u rasponu od 40 do preko 80%. Ovi elementi se najviše koriste u procesu pakovanja čipova, montiranja i povezivanja električnih komponenata na štampanim pločama, kod mehaničkih delova, metalnih kućišta i drugo.

Iako ovo možda nije bilo poznato širokoj publici, sada će im posebno biti interesantno, jer će skok cena svih ovih elemenata učiniti proizvodne cene višim, a zna se ko u tim slučajevima plaća razliku – krajnji kupac. Pa ne mislite valjda da će proizvođač da smanji svoju zaradu?

Dodajte tome i globalnu elektrifikaciju svega oko nas, sa naglaskom na zelenu energiju i obnovljive izvore, sa auto industrijom koja je u procesu značajne transformacije, i jasno vam je da je opterećenje na globalni lanac nabavke i isporuke sve veći, a kašnjenja sve duža.

Manjak kontejnera

Ne, ne mislimo na podzemne kontejnere u Beogradu, oni su posebna priča. Veći problem koji polako, ali sigurno raste, a koji je takođe direktna posledica pomenutog trgovinskog rata je gomilanje teretnih brodova koji čekaju pristup preopterećenim lukama, najviše u Kini i SAD. U Evropi se na to nadovezuje manjak vozača kamiona koji bi dalje razvozili tu robu do svojih destinacija, pa je rasterećivanje luka sve teži proces. Dodajte na to i da su mnoge luke i dalje zatvorene usled pandemije i jasno vam je da je u pitanju dugoročni problem koji mora da se rešava. Uostalom, setite se broda koji je u martu ove godine blokirao Suecki kanal, i količinu problema koje je u tom procesu napravio.

Problemi globalnog lanca nabavke dodatno su opteretili transportnu prekookeansku industriju koja je počela da puca po šavovima zbog velikog opterećenja. U ovakvim trenucima postalo je bolno jasno koliko je ova industrija bitna za funkcionisanje celog sveta. Treba li reći više od toga da su velike kompanije kao što u IKEA i Wallmart počele da kupuju svoje kontejnere i iznajmljuju brodove, kako bi donekle smanjili kašnjenja koja postoje.

Pored IKEA nameštaja, u velikom broju tih kontejnera nalazi se elektronika koja mora da pronađe pravi put do svog cilja, pa sve i da se industrija elektronike sutra popravi, problem sa dostavom robe od tačke A do tačke B sa okeanom između predstavlja problem koji uzrokuje kašnjenje. Kašnjenje uzrokuje povećanu tražnju, a povećana tražnja veću cenu. Pogodite ko plaća razliku u ceni? Je l imate ogledalo u blizini?

Kina i SAD

Sa preko 55% globalne proizvodnje retkih metala i oko 85% procesa njihovog rafinisanja, Kina je ključni igrač ove utakmice. U junu mesecu ove godine, američki predsednik Džo Bajden je osudio strožu izvoznu kontrolu koju je uveo Peking, i kao odgovor predloženo je da SAD poveća svoj kapacitet proizvodnje retkih metala i smanji zavisnost od Kine. Ironično, jedan od većih deoničara američke kompanije MP Minerals, koja rudari retke metale u Kaliforniji je kineski gigant Shenghe Resources koji se bavi istim poslom u svojoj matičnoj zemlji.

Kako bi pojačala proizvodnju retkih metala, vlada SAD je ponudila milione u donacijama za kompanije koje se bave rudarenjem, kako bi proširili svoje delatnosti. Opet ironično, najveći deo koncentrata rude koja se iskopa u SAD, koji iznosi oko 50.000 tona godišnje, i dalje mora da se šalje u Kinu na finalnu obradu. Sa druge strane, Kina već neko vreme koristi kriptovalute da ispumpava novac iz SAD.

Prenos troškova na kupca

Mnogi dobavljači iz Kine koji imaju ugovore sa kompanijama kao što su Apple, Amazon, Dell, Facebook, Logitech i Sennheiser imaju manje zarade kao direktnu posledicu trenutne situacije. Kada kažemo manjak govorimo da su zarade pale ispod industrijskog standarda od 20%. Neki od njih su uspešno odolevali razlici, ali se čini da će uskoro rast troškova biti prebačen direktno na kupca, povećanjem krajnjih cena svega što u sebi ima elektroniku i baterije.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.