Kako se gradovi širom sveta bore protiv opakih vrućina | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako se gradovi širom sveta bore protiv opakih vrućina

Autor Ilija Baošić

Od farbanja ulica i krovova do rashlađivanja vodom.

 Kako se gradovi rashlađuju Izvor: Unsplash

Iza nas je, prema podacima agencije NASA, najtopliji jun u istoriji merenja, izjednačen po toploti sa junom 2020, a čini se da vrućine ne popuštaju ni ovog meseca.

Suočeni sa porastom temperatura i toplotnim talasima poslednjih decenija gradovi pronalaze različite načine da učine efekte klimatskih promena manjim ili barem podnošljivijim za svoje stanovnike. Kako piše Klima101, ovo su samo neki od njih.

1. Američki gradovi, Los Anđeles i Njujork, farbaju ulice i krovove u belo

U gradskim jezgrima leti ume bude i nekoliko stepeni Celzijusa toplije nego na periferiji zbog manjka vegetacije i ogromnih konstrukcija od betona, cigli i asfalta koje tokom dana upijaju sunčevu toplotu, a tokom noći je isijavaju. Ali to ne mora da bude tako – jedan od neobičnijih sredstava za smanjenje vrućina u gradovima jesu kante specijalne bele farbe.

Možda će vas zanimati

Los Anđeles je odlučio da prefarba ulice u beličasto-sivkastu nijansu koja apsorbuje manje sunčevih zraka. Prema izveštaju Američke agencije za zaštitu životne sredine, svetle površine su za 3-5 °C hladnije od tamnijih.

Svetli putevi su se pokazali kao odličan alat za smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva u Los Anđelesu, ali dolaze sa visokom cenom – za bojenje samo 1,6 kilometara puta neophodno je 40 hiljada američkih dolara. Dodatno, premaz traje samo 7 godina. Međutim, naglašava se da bele ulice istovremeno prave uštede energije: smanjuje se korišćenje klima uređaja u okolnim kućama i zgradama, a takođe ulične svetiljke zbog reflektivne prirode svetlih površina mogu da budu upaljene kraće nego inače.

U cilju veće podnošljivosti visokih letnjih temperatura, u Njujorku se od 2009. u belo boje krovovi. Za sada je svetlim premazom prekrivena površina krovova od preko 900 hiljada kvadratnih metara, procenjuje se da se zbog hlađenja koje se time ostvaruje godišnje uštedi 4.000 tona ugljen-dioksida.

I njujorški projekat se pokazao kao efikasan: prema istraživanju agencije NASA, temperature na belim krovovima su tokom leta i do 23 °C niže nego na crnom asfaltu. Kako navodi Škola za životnu sredinu Univerziteta Jejl, sistematska zamena tamnih površina u gradovima svetlijim mogla bi da smanji maksimalne temperature za vreme toplotnih talasa i za preko 2 °C.

2. U Barseloni se sadi „trees for life”

Barselona se nalazi na ozbiljnom udaru globalnog zagrevanja: španski grad bi u budućnosti mogao da se suoči sa porastom ekstremnih temperatura za 3,5 °C – na 42,8 °C.

Posledice klimatskih promena se osećaju već sada kroz učestalije i intenzivnije toplotne talase. Zato su gradske vlasti u saradnji sa Evropskom unijom svom stanovništvu obezbedile utočište od letnje žege – reč je o klimatskim skloništima, posebnim klimatizovanim prostorima u kojima ljudi mogu da se odmore i osveže kada su napolju opasne vrućine.

Povrh toga, sprovodi se i projekat Trees for Life za period od 2017. do 2037.

Oko jedne četvrtine Barselone prekriva oko 1,4 miliona krošnji stabala, a udeo drveća u gradskoj površini bi u narednih petnaestak godina trebalo da se poveća na 30%. Dodatno, vodiće se računa o tome da 40% vrsta bude prilagodljivo na promene klime.

Pored obezbeđivanja prijatnijih temperatura, ozelenjavanje unapređuje kvalitet vazduha, smanjuje zagađenje bukom, štedi energiju, smanjuje rizik od poplava i obogaćuje urbani biodiverzitet. Pa će Barselona kroz projekat Trees for Life zaista na svojevrstan način udahnuti gradu život.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi