Naučnici su otkrili materijal koji pamti slično ljudskom mozgu i smatraju da je dobar kandidat za veštačku inteligenciju.
Švajcarski naučnici sasvim slučajno su došli do navodno revolucionarnog otkrića i pronašli materijal koji može da "pamti" prethodne spoljašnje stimulanse, kao što to čine neuroni ljudskog mozga.
Vanadijum dioksid (VO2) za sada je jedini materijal za koji je identifikovano da poseduje ovo svojstvo, što ne isključuje mogućnost da postoje i drugi. Ako vam je poznato ime Vanadijum dioksida, onda je to verovatno zato što se čitali i o tome da on može da se koristi kao premaz za prozore, kako bi oni štedeli struju pomoću regulacije toplote tj. zadržavali je i otpuštali u zavisnosti od toga da li se radi o zimi ili letu.
Mohamed Smizadeh Niko, mladi naučnik na doktorskim studijama na Politehničkom univerzitetu u Lozani, eksperimentisao je u laboratoriji, kako bi utvrdio koliko je vremena potrebno vanadijum dioksidu da pređe iz jednog stanja u drugo. Tokom tih eksperimenata, primetio je memorijski efekat u strukturi materijala.
Otkriće, objavljeno u naučnom časopisu Nature, moglo bi imati velike implikacije na budućnost elektronskih uređaja, posebno na način obrade i skladištenja podataka.
Vanadijum dioksid može da ima slične aktivnosti poput neurona, što znači da može da propušta električnu energiju pod određenim uslovima, koji su veoma slični neuronima, objasnio je Samizadeh Niko za Euronews. U svojim eksperimentima, Samizadeh Niko je primenio struju na VO2. Struja se kretala kroz materijal, prateći putanju sve dok nije izašla na drugu stranu.
Struja koja zagreva materijal, menja stanje VO2. Međutim, čim struja prođe kroz materijal, on se vrati u svoje prvobitno stanje. Samizadeh Niko je potom pustio drugi strujni impuls na vanadijum dioksid i video da je vreme potrebno da se promeni stanje povezano sa istorijom materijala. "Delovalo je da se materijal 'seća' prethodnog impulsa i predviđa sledeći. Nismo očekivali da ćemo videti ovu vrstu memorijskog efekta i on nema nikakve veze sa elektronski stanjem već sa strukturom materijala. To je potpuno novo otkriće i nijedan drugi materijal se ne ponaša na ovaj način", kaže profesor Elison Matioli.
Kada nekoga prepoznamo, aktivira se niz neurona, a u našem mozgu se formira pamćenje. Kada ponovo sretnemo istu osobu, ti neuroni mogu da se aktiviraju mnogo brže i korišćenjem manje energije. Istraživači su dalje zaključili da je VO2 sposoban da pamti do tri sata. Profesor Matioli smatra da bi pamćenje moglo da traje i nekoliko dana, ali trenutno ne postoje instrumenti kojima bi to moglo da se testira i dokaže.
Istraživači kažu i to da je otkriće važno, jer se inženjeri oslanjaju na memoriju za izvođenje proračuna svih vrsta, a materijali koji nude veći kapacitet i brzinu u ovom procesu su veoma traženi.
"Dakle, ponašanje ove elektronske komponente je veoma slično neuronima", rekao je Mohamed Smizadeh Niko, dodajući da bi povezivanjem ovih elektronskih komponenti moglo biti moguće proizvesti iste vrste neuronskih mreža kao u našem mozgu - čineći ovo jedinjenje izuzetno dobrim kandidatom za veštačku inteligenciju.
Za sada nema podataka o tome kad bi primena mogla da počne, niti koliko ulaganja zahteva za pripremu da bi se vanadijum oksid doveo u stanje da bude od koristi za elektronsko pamćenje i druge stvari.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
