Procesorska snaga Bitcoin mreže nikada nije bila jača. Ipak, zbog ekonomske krize, nestašice čipova i pada cena kriptovaluta postavlja se pitanje - da li se još uvek isplati baviti se rudarenjem?
Od 2008. godine, kada je Bitcoin nastao kao ideja osobe (ili više osoba) pod pseudonimom Satoši Nakamoto, pa do danas, svedoci smo prave revolucije kriptovaluta i pomame za ovom vrstom digitalne imovine u svetu.
Koliko su kriptovalute popularne najbolje govori podatak da je ukupna tržišna kapitalizacija u novembru 2021. godine dostigla vrednost od preko 3 biliona dolara, kao i da na tržištu danas postoji više od 9.000 različitih kriptovaluta među kojima je Bitcoin i dalje najpopularnija i najvrednija opcija.
Nažalost, vrtoglavi rast vrednosti nije potrajao, pa su vlasnici Bitcoin-a, ali i ostalih digitalnih valuta itekako osetili posledice pada tržišta, poznatijeg kao "kripto zima", u kojem je najpopularnija kriptovaluta do danas izgubila čak 75% vrednosti u odnosu na svoj maksimum, a ukupna tržišna kapitalizacija pala na oko 810 milijardi dolara.
Iako je Bitcoin zamišljen kao elektronski keš namenjen svima, zbog pada vrednosti ove kriptovalute, nestašice čipova, ali i ekonomske recesije koja pogađa ceo svet, postavlja se pitanje - da li danas baš svako može da rudari Bitcoin?
Odgovor na ovo, ali i brojna druga pitanja, dali su nam Aleksandar Matanović, direktor ECD.rs kripto menjačnice, i Petar Jovanović, izvršni direktor RBA banke u okviru projekta Lančana reakcija.
Kako se rudari Bitcoin?
U osnovi svega je blokčejn, tehnologija koja nasuprot klasičnoj bazi podataka nije centralizovana i skuplja podatke u grupe - blokove - koji sadrže skupove informacija. Blokovi poseduju određeni kapacitet, a kada se on popuni, blok se povezuje sa prethodnim blokom u nizu, formirajući lanac blokova, odakle i potiče ime ove tehnologije.
Upravo na ovom principu funkcioniše i Bitcoin, koji zahteva da određeni broj računara sakuplja informacije o transakcijama i popunjava kapacitet blokova, a zahvaljujući decentralizovanom sistemu, veliki broj računara širom sveta poseduje kopiju Bitcoin blokčejna, odnosno svih Bitcoin transakcija ikada napravljenih. Ovaj proces zapisivanja transakcija i njihove validnosti kroz kriptografske zadatke je ono što nazivamo rudarenjem.
U samoj srži ideje o Bitcoin-u je da rudar može biti svako. "Dovoljno je da se investira u hardver, odnosno da se kupi dovoljno brz i jak računar za rudarenje, da se koristi električna energija i određeni softver za tu namenu", objašnjava Petar Jovanović. "Kao nagradu za vašu investiciju u hardver i trošenje električne energije dobijate određeni broj Bitcoin-a, odnosno delova Bitcoin-a".
Da li se rudarenje Bitcoin-a danas isplati?
Nagrade za rudarenje Bitcoin-a su nekada bile mnogo veće nego što su danas, jer je ova kriptovaluta dizajnirana tako da se nagrada za rudare vremenom smanjuje. Ona je iznosila 50 novčića kada je Bitcoin nastao i zamišljena je tako da se nakon svake četiri godine prepolovljava, sve dok se ne izrudari i poslednji Bitcoin.
U početku je digitalne novičiće bilo moguće rudariti čak i na laptopu, a troškovi su bili gotovo zanemarljivi. Rastom rudarske snage rasla i cena Bitcoin-a, što je ovaj proces vremenom činilo sve isplativijim. Ipak, zbog sve većih ulaganja u hardver, rasta troškova i pada vrednosti ove kriptovalute, Aleksandar Matanović smatra da mali rudari polako ispadaju iz igre.
"Kako je Bitcoin dobijao na vrednosti, tako su se ljudi utrkivali ko će jači hardver da uključi u tu infrastrukturu, jer nagrada za rudare je srazmerna snazi hardvera, zbog čega je hardver krenuo da se razvija kao lud. Sad smo već došli do toga da za male rudare tu nema mnogo mesta", kaže direktor prve kripto menjačnice u Srbiji. "Mali rudari polako ispadaju iz igre jer nemaju više računicu, što ne znači da rudarenje kao takvo slabi. Na globalnom nivou ta rudarska mreža raste, ali su u priču ušli veliki igrači koji su uložili milione dolara, koji su bukvalno počeli sami za sebe da proizvode struju. To nije u duhu Bitcoin-a i blokčejna, jer ideja je bila da bude dostupan svima. On i dalje jeste dostupan svima za korišćenje, ali za rudarenje je sad već diskutabilno".
Osnove blokčejna i njegova evolucija
U okviru projekta Lančana reakcija, Aleksandar Matanović i Petar Jovanović su se dotakli samih osnova kripta i blokčejna, ali i zadrli u problematiku definisanja vrednosti Bitcoin-a, kao i u razlike između digitalnog i tradicionalnog novca. Ukoliko vas zanima zašto je Bitcoin nastao baš tad kad je nastao, kako se poredi sa stablecoin-ovima, kakva je uloga banaka u celoj ovoj priči i šta će biti sa kriptom za 10 godina, odgovore možete dobiti u prvoj epizodi Lančane reakcije.
Blokčejn i kriptografska renesansa
Kako broj napada na računarske mreže raste iz godine u godinu, blokčejn tehnologija se nameće kao rešenje. Ipak, blokčejn nije savršen, pa je o njegovim prednostima i nedostacima, ali i o bezbednosti interneta govorio Ivan Bjelajac, izvršni direktor kompanije MVP Workshop.
Bjelajac se takođe dotakao i mnogih drugih tema kao što su softver otvorenog koda, njegove vrline i mane, kao i njegovog potencijala za monetizaciju. Takođe, ukoliko vas interesuje Web3, nova generacija interneta koja ne zadire u privatnost svojih korisnika, onda obavezno morate pogledati drugu epizodu Lančane reakcije.
Šta je Lančana reakcija
Projekat Lančana reakcija sprovodi se u okviru Programa promocije i popularizacije inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu, koji je pokrenula Vlada Republike Srbije. Cilj projekta je predstavljanje novih načina poslovanja i razmišljanja koji su podstaknuti digitalizacijom. Na ovaj način, publika ima priliku da se edukuje o blokčejnu, kriptovalutama, NFT-u, Metaverzumu i sličnim konceptima koji kreiraju novu realnost na globalnom i lokalnom nivou.
U svim epizodama Lančane reakcije, vodeći umovi blokčejna na ovim prostorima govore o fenomenima savremenog društva, svom pogledu na industriju, iskustvu kroz koje su prošli i predviđanjima o rastu blokčejn tehnologija i njihovih primena. Takođe, dotaći će se i potencijalnih mana i slabosti industrije, kao i kako najbolji u njoj te probleme rešavaju i daju blokčejnu i kriptu novu dimenziju i primenu.
Jedno je sigurno – neke informacije i činjenice će vas potpuno iznenaditi. Bilo da ste pobornik ili protivnik blokčejna, ili pak ne znate ništa o ovom svetu, Lančana reakcija donosi objektivan presek dešavanja u globalnoj blokčejn zajednici, ali i o inovacijama u našoj zemlji i regionu.
/PROMO TEKST/
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
