Kako se jedan beogradski fakultet snašao u doba globalne pandemije.
Pandemija koronavirusa je širom sveta uhvatila brojne ustanove nespremnim za situaciju koja je potom usledila, a među takvim su i kulturno-obrazovane institucije.
Retki su oni koji su se prilagodili na tada novonastalu situaciju bez većih poteškoća, pošto su postojali ogromni problemi koji uključuju logistiku, organizaciju, nastavu i mnogo drugih stvari...
Dobar primer kako neka ustanova treba da funkcioniše u situacijama kao što je globalna pandemija je dao Univerzitet Metropolitan. Mi smo imali priliku da razgovaramo sa predsednikom Univerziteta Metropolitan, prof. dr Draganom Domazetom, koji nam je dao u uvid kako su se oni snašli u zaista teškoj situaciji.
Pandemija korona virusa je zatekla mnoge fakultete prilično nespremne za rad i nastavu od kuće. Kako se Univerzitet Metropolitan prilagodio, imajući u vidu dugogodišnje iskustvo i znanje koje imate u oblasti online nastave, još od 2005. godine?
"Prvi smo u martu mesecu, u roku od 24 sata prešli kompletno na online nastavu, a to smo ponovili i od 01. novembra 2020. godine. Kako su svi naši studijski programi akreditovani i za klasičnu (tradicionalnu) i za online nastavu, to nam nije bilo teško. Za oko 200 predmeta imamo online nastavne materijale koje studenti koriste preko sistema za e-učenje, a sada smo dodali i video snimke predavanja za većinu predmeta, koji su dodati uz nastavni materijal. Na svim predmetima se preko Zoom platforme drže online predavanja, po rasporedu, i sve se odvija bez ikakvih problema" - otkrio nam je prof. dr Dragan Domazet.
Da li ima ključnih razlika u organizaciji i sprovođenju prošlog semestra i ovog?
"U oktobru smo nudili studentima da biraju vid pohađanja nastave, tako da smo na svakom predmetu organizovali i klasičnu i online nastavu, a od 01. novembra, smo prešli isključivo na izvođenje online nastave. Tog izbora nije bilo u martu mesecu. Drugo, sada smo standardizovali da svi predmeti koriste Zoom platformu i raspored časova prilagodili tome. Čas (predavanje) traje 40 minuta, i između časova je pauza 10 minuta. Razlika je i što smo sada na većini predmeta dodali i naše video snimke predavanja, tako da studenti, uz standardni materijal za e-učenje, dobijaju i video snimke predavanja" - rekao je prof. dr Dragan Domazet .
Kako i da li može online nastava da bude bolja u odnosu na praktičnu? Koje su njene prednosti i mane?
"Ako imate kompletne nastavne materijale i uvid u online multimedijalna dokumenata, sa zadacima, testovima, komunikacijom između studenata i profesora i drugo – onda online nastava može u nekim slučajevima da pruži bolje pogodnosti studentima nego klasična nastava. Studenti mogu da analiziraju nastavne materijale i snimke predavanja kada žele, mogu da uče kad im najviše odgovara, a radimo na istraživanjima koja treba da dovedu i do toga da svaki student dobije nastavni materijal koji najviše odgovara njegovim mogućnostima i ciljevima. Međutim, predmeti koji u praktičnom delu zahtevaju rad u laboratoriji ili u ateljeu, ne mogu da ostvare isti nivo kvaliteta nastave, u odnosu na klasičnu (tradicionalnu) nastavu. U našem slučaju to su neki predmeti na Modnom dizajnu i Grafičkom dizajnu, a u oblasti IT-a, samo predmet Robotika. Ostali predmeti Fakulteta informacionih tehnologija i Fakulteta za menadžment, nemaju nikakvih teškoća da se realizuju vrlo kvalitetno uz online nastavu. Ne treba izgubiti iz vida da studentima koji ne žive u univerzitetskim gradovima ili koji su zapsoleni – online nastava je i jedini način studiranja. Online nastava i klasična nastave ne treba da budu suprotstavljene, ta dva oblika treba da nastave da se dopunjuju. Svaka ima svoje dobre i loše strane, i zato ih treba na odgovarajući način i u odgovarajućim okolnostima i koristiti" - prof. dr Dragan Domazet nam je ukazao na razlike između online i tradicionalne nastave.
Koliko je profesorima teže, odnosno lakše, da se pripreme za jedan online čas?
"Priprema prave online nastave, traži prve godine primene više rada na pripremi online nastavnih materijala, koji se kasnije svake godine dorađuje. Ako i snime svoja predavanja, onda profesori mogu da kombinuju svoje video snimke i diskusije sa studentima preko Zoom-a, te je samo izvođenje nastave lakše. Ali nije jednostavno pripremiti sve te nastavne materijale i snimiti video zapise predavanja ili delova predavanja. Kada se to ima, onda je sve lakše. Međutim, i fakulteti moraju da prilagode svoja pravila i opšta akta online nastavi, i uopšte, digitalnom poslovanju. Tu spada i korišćenje usluga administracije, tehničkih službi, organizacija online sastanaka i drugo. Sve to treba pripremiti, a ne samo uključiti Zoom i gotovo! Prava i kvalitetna online nastava zahteva i kreiranje celog eko sistema za njegovu uspešnu primenu" - rekao je predsednik Univerziteta Metropolitan za SmartLife.
VREME BUBANJA JE PROŠLO, STUDENTI SE UČE ZA ŽIVOT: "Online i tradicionalna nastava ne treba da budu suprostavljene!"
Kako se može povećati interakcija sa studentima putem online nastave?
"Interakcija je vrlo važna. Mi preporučujemo profesorima da kada snimaju video predavanja, da ona ne traju duže od 30 minuta, da bi bilo dovoljno vremena za diskusije. Takođe, povremeno se ubacuju i brza test pitanja, kako bi se videlo koliko studenti pažljivo prate online nastavu, a pozivamo studente da postavljaju pitanja i u toku predavanja, što Zoom i slični softveri omogućavaju. Pored navedenog, svaka naša online lekcija se završava diskusionim forumom, na kome studenti mogu da razmenjuju pitanja i odgovore, i diskutuju nedovoljno jasne delove predavanja. Mi vršimo recenzije pripremljenih online nastavnih materijala, a uz pomoć posebnog softvera kojeg smo razvili, ocenjujemo zadovoljenje pojedinih kriterijuma, kao što je stepen interaktivnosti, stepen korišćenja video zapisa i drugo. Na kraju, uz ocenu kvaliteta nastavnog materijala koji se dobija na osnovu 20 kriterijuma, određuje se i visina autorskog honorara autora nastavnih materijala, tako da su profesori stimulisani da svake godine prave što bolje nastavne materijale".
Ni studentima, ni profesorima, a verujemo da ni Vama nije lako da održite sve na propisanom nivou. Kakav je, na primer, protokol kod jednog kolokvijuma ili ispita?
"Ispiti na daljinu nisu za sada dozvoljeni, a mi smo do sada uspešno uspeli da organizujemo ispite koji su kod nas isključivo pismeni, sa znatno manjim brojem studenata u učionicama, i svim merama zaštite. Ako to ne bude moguće, trebalo bi preći na online ispite sa dozvolom korišćenja literature, ali sa sasvim drugim ispitnim pitanjima i zadacima, ali uz sprečavanje međusobne komunikacije studenata, tj. bez korišćenja interneta ili da svaki student dobije različit ispitni zadatak. Tehnički, to je moguće, primenom posebnih softvera koje bi studenti morali da instaliraju na svojim računarima. Međutim, na žalost, ovo zahteva promenu Zakona o visokom obrazovanju, a ne znam da li se takva izmena priprema. Ja bih je preporučio. Permanentnim radom sa studentima tokom semestra, kako je predviđeno Bolonjskim procesom, kada studenti rade domaće zadatke, projekte, testove i druge predispitne obaveze – profesori i asistenti već stiču dosta saznanja o znanju svakog studenta na predmetu. Završni ispit je samo kraj tog procesa ocenjivanja, i sa ispitima, sa pravom korišćenja literature, i sa odgovarajućim ispitnim zadacima – problem bi bio rešen. Uostalom, u realnom životu, kada radimo, mi imamo pristupe svim informacijama i izvorima znanja. Zašto i ispit to ne bi dozvolio studentima? Ako student za dva sata uspe da reši dobijene zadatke i da pronađe sve informacije i rešenja na internetu (ako bi mu dozvolili i pristup internetu), onda je on spreman za realan život. Vreme „bubanja“ i memorisanja je prošlo. Mi treba da pripremamo studente da rešavaju probleme, a ne da pamte i reporodukuju zapamćeno na ispitu. Promena ispita, kako predlažem, zahteva veću pripremu od strane profesora, jer treba osmisliti odgovarajuće zadatke, a možda i različite za svakog studenta na ispitu, koje bi on slučajnim izborom (elektronskim putem) i dobio. Ovakve ispite je verovatno moguće organizovati na većini studijskih programa, ali možda ne na svim. Mislim da projekte koje student radi ceo semestar, treba zameniti za završni ispit na predmetu. Ako profesor prati rad studenta celog semestra na predmetu, ima konsultacije sa njim, sam ispit onda postaje suvišan. Važno je imati neki drugi sistem za proveru – da li je student stekao potrebne kompetencije tokom nastave na predmetu. Projekti to mogu da budu. A projekat se može braniti i online, jer se odbrana ne može prepisivati. Iskusan profesor može odmah da uoči da li je student stekao potrebne kompetencije radom na projektu ili je samo naučio da ga nekako brani. Ali, ovo već ulazi u dublju reformu našeg sistema obrazovanja, za šta se i zalažem" - ističe prof. dr Dragan Domazet.
Kako komentarišete Nacrt zakona o digitalnoj imovini, pošto veliki broj Vaših studenata se obrazuje upravo za bavljenje profesijama iz ove oblasti?
"Dobro je da se takav zakon priprema, jer se mora shvatiti da je svojina nad digitalnom imovinom isto što i svojina nad fizičkom imovinom, te obe imovine treba podjednako štititi, uvažavajući sve njihove specifičnosti. Univerzitet Metropoltan, na primer, već 15 godina razvija online nastavne materijale za oko 200 svojih predmeta i svake godine ih usavršava, a uz to troši znatan deo svog godišnjeg prihoda, i potpuno smo svesni da je to vrlo vredna digitalna imovina u koju je puno uloženo – za koju je potrebno imati adekvatnu zakonsku regulativu za njeno korišćenje i zaštitu. Na žalost, nisam upoznat trenutno sa nacrtom Zakona o digitalnoj svojini, te ne bih mogao ovom prilikom da ga komentarišem" - zaključuje prof. dr Dragan Domazet za SmartLife.
